Srpski sion

В р 12

„СРПСКИ СИОН." 1

Счр. 191.

Да је постојећи изборни ред политичка нотреба — то је просто измишљена Фраза, једна утопија, у служби световњачке пеумерене и агресивне струје. Ајш је зато измена изборнога реда — у правпу јерархијског захтева — непобитна и очигледна, искуством три деценија доказана потреба, како унутарњега нашега консолидовања, тако и спољашњег обезбеђења и реинтеграције наше автономије. Измену ту тражи мањина данашњега сабора и конзервативна умерена струја наша, не ради какве год превласти, него са догматичко-каноничкога, правнога и практично целисходнога основа. Ако у питању изборнога реда неко стоји на сгановишту силе и превласти, стоји неумерена и агресивна световњачка струја. Зању је то питање питање силе и превласти, јер је иостојећим изборним редом секвестровала слободу и самосталноет избора свештеничких посланика, јер је тим изборним редом у ропске синџире новинарског терора и диктата оковала уверење и савест огромие већине тих послаиика. И зато, јер неумереним световн.ацима и њиховој струји такви свештенички иосланици требају, који ће бити њихово духовно робље; које ће они, окађене новинарском хвалом и новинарским популаритетом, а са обећаном чинијом разнога сочива, жедне преко воде иреводити; а јер би се изменом изборнога реда свештенички носланици еманциновали теро ра и робоваЕ1 >а таквим световним елементима, те тике ослабила сила и надмоћност неумеренога световног елемента у сабору и изван сабора — ето, зато ти световњаци, на челу са својим аиранкама и органима повинарским, грчевишо и грозничаво, очајно и под дену саме автономије бране и ио ■ државају иосшојеЛг« изборни ред. То у себи признају сви они, то зна и види цео свет, само не зна и не види, или нема моралне снаге да призна — ни у „отвореној речи" -— г. барон Јован ЖивковиЛ! И онда он још говори о туђим неким заблудама и стрампутицама! Колика је његова заблуда и стрампутица — видићемо и у другом чланку. — р —

Дописи. У Сантову 17. марта 1899. Пошшовани госиодине уредниче! Уверен сам да ће интересовати поштоване чигаоце цењеиога Вам листа да љи ток догађаја у Сантову, те се с тога и лаћам нера, да нутем „Сриског Сиопа" дадем обавештаја о томе и широј иублици нашој. Као што је нознато, уирава епархије бачке, одмах после обављенога прелаза Сантовљана у свето Православље. поставила је за нривременога душенонечнтеља њихова, ваљанога свепггеника сомборскога госи. Милутина Гавриловића. Поменути је у суботу 5. марта т. г. с нисцем ових редака ношао у Сантово, на своју пову дужност. Још нре њега такође су отишли у Сантово впреч. г. протопрезвитер Сомборски ЈБубомир Кунусаревић и г. др. Милан Максимовић унравител. патријарашког властелинства у Даљу, да разгледају и изаберу место на коме би се могла црква подићи, а уједно н да на!)у нодеспу зграду у којој би се с јесени могла школа отворити. Овн су се још рсченога дана у Сомбор вратили У иедељу 7. марта освануо јс врло ружан и облачан дан, који нам је у толико немилији био, што се пређашњи могао за нрави мајски дап сматрати Око осам часова ночео је нромицати снег, који је цело нре нодпе иадао. На службу Божју дошло је врло много народа, због чега се иста морала на иол.у одржати.* Свештеиик је био на заклоњеном месту, а остали парод — преко три стотине душа — стајало је у дворишту. Народ је с нобожном нажн.ом одстојао целу свету литургију и ништа му није сметало што је снег падао. По причасном прочитапа је сакунљеном пароду очинском љубављу написана носланица Ње1'ове Светости Патријарха Георгија, коју су сви са занетом иажњом саслушали. Многи су од радости и узбуђења плакали, благосиљали и бираним речима хвалили и преузносили Његову Светост, Који је п.нх — изгубљене овце — као добар настир у своје сгадо примио. После тога нристу* У дворишту Јакова Нроданова.