Srpski sion

„СРПСКИ СИОН".

Б р . 12.

свршила је свој мученички подвиг у Византији, била је посечена мачем. (Мин. 3. јун.) Истом богоугодном делу милосрђа посветила је себе св. великомученпца Анастасија. Анастасија је била знатна и богата Римљанка. Она је имала обичај преоденувши се у сиротињску одећу, обилазити т&мнице; златом је она куповала дозволу од тамничких стражара, да види хришћанске мученике и употребила је сва средства за олакшање њихових страдања. Ревнујући у свом добром делу, она је путовала из града у град, из предела у предео, и напослетку и сама се удостојила мученичкога венца за гоњења Дијоклецнјанова. (Мин. 22. дец) Пето је дело мнлости телесне — болнога иосешити. Како посећивање сужњих, тако исто и носећивање болних може бити врло корисним, особито за оне, који пате од тешке и дуге болести, у којој се лако може пасти духом и изгубити наду на оздрављење. Према томе нриликом носете болнога неопходно је или храбрити му дух добрим саветом и утехом, или иажљиво помо^ћи хришћанској приправи његовој за смрт, ако нема никакве нале на оздрављење. Сам Госнод даје нам пример старања о болнима. Он је ходио но свим градовима и селима јудејскнм, ц*кла ксакх шд В гх и вс/?к 8 изк> вг лнјдјх *- (Мат. IX. 35.) Сви који су к Њему долазили или које су к ЈБему прнводили или за које су Га молили, сви ти добили су од Њега исцељење. II ученицима својима дао је Господ власт лечити болесник* 1 . (Мат. X. 8; Марк. Ш. 15; XVI. 18; Лук. IX. 1—2; X. 9 ) Многобројне примере правога старања о болнима налазимо у животима светитељским. Ево шта се казује о преп. подвижнику Агатону. Он је дошавши једном у град, да прода руком својом направљене судове, видео болнога странца, где лежи на тргу остављен о.х свију. Осеђајући дубоко саучешће преподобни се зауставио над њим, испитао га, шта се с њим догодило и најмио му кућерак. А пошго је продао робу своју, он је исплатио домаћину најмљене куће, а осгало је употребио на храну н лечење болнога. Прен Агатон нроживео је тамо три месеца, док неиознати није оздравио 11 радујући се учињеном добру, вратио се у иустињу. 3 ) Св. Исак Сирин казује још о Макарију Великом ово. Једном је Макарнје отишао посетити.једнога болнога брата свога. ЖеЗ ј 0 Ј10ДВ. СВ. 11 бл. 0'Ј'аца, стр. ЈО.

лећи указати помоћ болноме, преподобни га је занитао, не жели лп што. Болесник је одговорио, да жели мало меканога хлеба; а треба приметити, да су монаси тада врло регко пеклн хлеба, и шта више чак један пут у годинн. Тада је св. муж, који је био већ 90. година стар, одмах устао, отишао из самоће у град Александрију и донзо, што је зажелео болни брат. 4 ) Светитељи, који су имали дар лечити болести, свагда су на први иозив одлазили болнима са својом иомоћу и никада ништа нпсу узимали за указану номоћ. Уједно су они казивали болнпма, да њихово оздрављење зависи не толико од лечничке вештнне, колико од милости и доброте Божје. Такови су били на пример св. страстотрпци Косма и Дамјан. Они су били једнокрвна браћа, родом Римљани, васпитани у хришћанској побожности. Из младости се научивши лечничкој вештини, они су са поражавајућим успехом лечили и саме опасне болести зато што им је суделовала благодат св. Духа. Сваки дан су се стицали к њима болни и то у што већем броју, јер онн ни од кога нису тражили награде за свој труд; они су само за једно молили излечене, да верују у Христа Снаситеља. Ови богобојажљиви лекари говорплн су свакоме болеснику: „Ми само иолажемо на тебе руке, но сами собом ништа учинити нз можемо: делује свемогућа сила Христа, јединога истинитога Бога. Ако се обећаш у Њега веровати, оздравићеш." Тим начином болесни незнабожац отишао је од њих здраз као Хришћанин. (Мин. 1. јула.) Пример ових св. некористољубивих лекара особито је поучан за људе, који су посветили себе делу лечења. Но могуће је указати помоћ болнима не само лично, непосредно. Области и поједина часна лица давно су устројпла за болне благотворне заводе и дужност је свакога по мери сила својих суделовати у том великом делу својим жртвама, и посредно или непосредно иримати искреног учешћа у старању за тамошње болне. Ево каковим убедљивнм речима учи св. Григорије Богослов о старању за болне. „По том му — говори он — достави храну, подај одећу, донеси лек, нривежи ране, раснитај о бедном његовом сгању, ироговори о трпљењу, осмели се нриближити. Ти нећеш себе тим понизити; болест неће нрећи на тебе, и ако тако мпсле људи, сувише обманути, нреварени пу4 ) Св. Ис. Сирин: Слов. о цодв. у руск. прсв. стр. 361.