Srpski sion

С ТР. 298.

„СРДСКИ

СИОН\

В Р. 19.

рекао. Имајмо свагда пред очима христјанску љубав, која је милосрдна, која никада другоме не завиди, нити се велича и надима, која не чини што не ваља, нити о злу мисли, која се не радује, кад види код других неправду, него само истини се радује; 1 и кад има да исправи какву погрјешку другога, она то чини духом кротости и примајући и сама учегоће у незгоди ближњега. 2 ГГрава христпјанска љубав не само што не ће износити на јавност слабости ближњега, него се она стара да те слабости прпкрије, гледајући да на благи начин наведе брата свога ( на прави пут, с којега је случајно кренуо. 3 Имајмо пред очима Спаситељеве ријечи, да не судимо, те се не ће ни нама судити, да не осуђујемо, па не ће ни нас осу^ивати, да праштамо, па ће се и нама опростити, и да будемо милостиви као што је милостив Отац наш на небу, 4 Овако поступајући, ми ћемо мир имати ме |ју нама, а бићемо у миру и са Богом својим. А да је мир највећа срећа на овоме свијету, видјели смо већ. Сјећајмо се свега добра, што од мира бива, и не ћемо никада скренути са правога пута, са пута правде и истине, него ћемо сретни и задовољни бити и у овом и у ономе вијеку. Сјећајмо се свагда првога поздрава Ис. Христа ученицима својима, кад им се први пут јавио, послије васкресења свога. /Иирх кали, казао им је он. Тај је мир кроз ученике своје предао и нама Ис. Христос. Чувајмо га, браћо, као Христов аманет, те проникнути, П()0СТМЛ1Х ВС/А воскресжгкм и т<жо восошмх: ХрТстосх воскрс« из . лнртвк1\ж, сл«р* т'по слиртк поправж, и с8цш<их ко ГрОБ^ћ животх даровавх. Амин. У Задру, 1899. године. 1 I Кор. 13, 4-8 Види моју ускршњу цоеданицу 1892. г. а Гал. 6. 1. '2. — 3 I Иетр. 8. Прич. 10, 12. — 4 Лук. 6, 36. 37.

Проповед на велики Петак. Боже мили, ЧЈда ведпкога У светињи, у Јерусалиму, На пебу се јавише знажења И на земљи страшна прпвпђења! Јарко сунцс нсба пролетњега

У таму св умотало црну, Да задрхта земља у ужасу, Камен пуца, костури се крећу! А у храму на брду Спону Завеса се раздрије по среди, Као што отац за јединцем сином Рухо кида и горко нариче! Его вам, мили моји, у две у три речи тугованке, величанствена иосмртнога помена, што га Отац небесни учини своме јединородноме Спну! И бар је тада сва природа носведочила и све је створење признало, да је врховни Господар света и века издахнуо на крсту, те су и саме Његове тбијце, поражене и поништене, бар нод крстом оним на Голготи, бијући се у прса, признати морале: „заиста, овај човек беше ираведник, човек овај беше син Божји!" (Мар. 15, 39; Лук. 28, 47. 48). Стога су данашњега дана и упрте све очи према Голготи, ко.ја и ако се по леиоти не може ни мерити са Араратом, на којн је ирви пут после потоиа крочила нога Нојева, ни са Синајем, на коме је Бог предао Мојсеју таблице закона, ни с Тавором, на коме се Го спод иреобразио, ни са гором Јелеонском, с које-но је Он својим ученицима носледње збогом рекао — али Је она ипак највеличанственије нристаниште јединственога догађаја, који се свршује грозном смрћу Господа нашега! Јер заиста, о хаџијо нујни у овоме бедноме животу земаљскоме, ако су те нутеви твоји водили ма и кроз најдивније лугове и перивоје, преко вилистанских брда и цветних долина, нреко високих гора, преко дубоких мора, ако си се свога. века сит нагледао, чему се око диви, и ако си се наппо сласти што заносе и срце и душу; али ако ниси часком застао нујно на Голготи пустој, под раснећем Спаситеља свога — ти ниси видио горе над горама, и ниси се напио насладе над свима сластима: јер ти ниси крочио ногом на најсветију тачку земљину, ниси био онде, одакле се нама сунце родило, одакле се наломе и бедноме човештву јавило спасење! Хајдмоте само стазом трновном, којом је на данашњи дан крочио небесни Учитељ наш, од судишта Пилатова, па до последњега Му часа мукогринога тамо на Голготи. Не ће нам бити узалудан пут тај. јер су стоне Спаситељеве тим путем ирокапале неизмерним благословом, са кога се душе наше спасавају. Ти лак, божанствени Сцаситељу наш на