Srpski sion

„СРПСКИ

С тр . 351.

чани улаз у своју епархију и у резиденцију Вршац држао је је 7. априла 1829., и том га је приликом иоздравио пе.смом Софроније Ивачковић, а одом Јован С. Поповић, те најпосле и омладина српска пештанскога университета славопојем уз енископа Станковића, Хранислава и Нестора Јовановића. Исте године 0. сентембра у присуству краљ. иовереника и митрополитског мандатара свечано иншталован. Год. 1833. децембра 18. иремештен на енархију темишварску. Умро је као епископ темишварски 7. фебруара 1838., сахрањен у световазнееенској ЦрКВИ у Темишвару. (Свршиће се). Дописи. Мохач, 23. маја (4. јуна.) (Дочек Његова Високоиреосвешшенсшва госиодгта еиискоиа будимског Лукијана БогдановиЛа.) Намеру Његова Високопреосвештенства господина епископа, да обиђе своју дијецезу, поздравили су сви верни са неописаном радошћу и одушевљењем, јер од живи сада нико не намти, да је епискои будимски своју дијецезу обилазио. Када је народ српски у иитомој Барањи чуо, да ће му иоглавица црквена и народнадоћи у средину, да га види, да разабере како живи, да ли је чврст у вери и милој народности, да на извору чује, какви га боли иритискују, те да ирема томе свему п лока нађе, — када је народ српски за ту спаеоносну одлуку свога Архијереја дознао, он се сиремио да свога милог црквеног верног старешину дочека онако искрено и топло, како то умеју само они верни учинити, који свог архнјереја тако искрено љубе, и који су тако синовски одани својој црквеној поглавици, као што је српски народ у будимској дијецези одан свом Архијереју високоиреосвештеном г. Лукијану БогдановиЛу. Српски народ овде у Барањи одликује се својом свешћу, својом љубављу нрема својој цркви и школи, које он чува брижљиво, јер је свестан тога, шта му је црква и школа. Свакп Барањац знаде, да му без тога као Србину опстанка нема. Камо лене среће, да се могу наћи извори, који би српском народу у Барањи могли у номоћи бити, да не малакше. Његово Високопреосвештенство г. епископ Лукијан Богдановнћ, као брижан архипастир,

желећи да се о свима одношајима народног нам живота у будимској дијецези из непосредног носматрања увери, одлучио је, да ове године ирегледа целу Барању, пошто је лане горње крајеве своје дијецезе обишао. У Барањи је српски народ будимске дијацезе најзбијенији, те се може казати, да је Барањац срне будимске дијецезе. А нолазна тачка у Барању је Мохач, где је седиште и нротопрезвитера. У Мохачу је дакле Његово Високопреосвештенство отпочело своју каноничну визитацију. Већ се из раније почела принрема, да што свечанији, а при том усрднији дочек спреме. Његово Високопреосвештенство је железницом у недељу, 23. маја (4. јуна) стигао у Мохач. Већ је на путу био усрдно поздрављан и свечано дочекиван на станицама, као у Печују, где се пратњи нридружили тамошњи одлични Срби. у Немет-Боји (Кете(;-Во1у) где је политична власт, к изасланство оближњих црквених онштина Његово Високопреосвештенство поздравило, тако и у Виљану (УШапу). Из јутра се у недељу рано могло видети у Мохачу свечано расноложење како Срба тако и становника осталих вера и народности, свако се то ужурбао, да буде учесник у свечапостима, које се спремале. У г / 2 8 огласе топови, да је Његово Високопреосвештенство стигло на станицу. Забрујаше звона у свима црквама, а на укусно украшеној станици поздрави Његово Високопреосвештенство у име нолитичких власти поджупан барањски а у име црквене општине председник јој др. Тодор Андрић. За тим се у парадним кочијама крену Његово Високонреосвештенство праћен силним кочијама, у којима беху иредставници нол. власти у гали обучени, представници црквених општина и других корпорација. Пред кочијама су ишли коњанпци, те се овај импозантни ред крену кроз окићене и славолуцима дивно украшене улице, ирема српској цркви. Како је било, тако рећи сво свештенство барањско на окупу, то је велики број свенггенства дочекао у орнату Његово Високоиреосвештенство ири улазу у цркву, која је била, као и норта, зеленилом искићена. Његово Високопреосвенггенство ушло је у народом препуну цркву, и пошто се Богу номолило, буде од окружног иротоирезвитера Мо-