Srpski sion

. Б р . 25.

„СРПСКИСИОНЛ

С тр . 397.

узму у руке. Та и у школи им се показују гдегод то иначе иде. највише у природопису и физици , примерци предмета материјалиих, за разјашњење примера у речима и појмовима. По природи ствари развитак умни и састоји се у томе, што се најире кроз гледање, слушање, једном речи чулним онажањем накупи у души нашој ваздан престава и слика једне врсте, одкуда се после излучивањем различних особина образуЈу појмови, који по томе сваки садржава множину истоветних утисака, а број ових т. ј. појмова и њихов скуп сачињаванашу духовну иморалну главницу. Ова само онда има своју истиниту вредност, кад је стечена тим путем, и у нодражавању овога природнога тока и мегода састоји се права вештина васнигања и образов%ња; ако је пак набављена обра ним начином, т. ј. кад нам се предају најнре нојмови на тек доцније да се сами довијамо осећајима из којих су оии извучени, тада морамо често иута на своју штету и дангубу доцније у животу од многога којечега да се одучавамо. Дакле, још једном, нека прилежно паша деца гледају и слушају, иипају и кушају, у кратко, нека веџбају своја чула на ироизводима нрироде и вештине, стања и промене тела неорганских и органских, биља и животиња, те да стеку и имају тако хпто вернију идеју и слику о свему, па кад им гдегод затреба у настави и читању, да га могу боље нреставити. Нека трче по пољу и брегу, сиграјући се и радећи ногама и рукама телесно нека се развијају; ако при томе буду гледали да виде, слушали да чују, служећи се мишићима узаслуже се у исто време у смислу наговештеном и живцима, тада ће се боље развијати и умно. Не само кад наиђу, него нека и нотраже што су уметничкн и људи начинили покрај онога што је створила природа, лену зграду, лену слику, живописано, нацртано иизрезано, случајно и појединце, у музеумима и збиркама, на нека то урежу и упишу у своју намет и душу, биће им и угодно и ноучио до века. Што се тиче, друго, иопуњавања свога школског знања из књига, за то ће добро чинити одраслиЈи, јесге, Вама старијима се сада

обраћам, — добро ћете радити ако међу оним иисцима свију народа, о којима Вам се сиомиРБе као о изврснима т. ј. класичнима у разним историјама, али се не доспева за кратко време и1то се проведу у скамији, све их проћи како ваља (за то је мали читав човечји век — агз 1опда. уИа ћгеУ1з) — ако, велим, међу овима иотражите и нађете себи саветнике и приЈ - атеље, на које ћете се моћи ослонити и држати их се онда, кад не узимате, готово рећи, никог свога старијега нп болећега, као што су Вам родитељи и учитељи док сте млади. Од њих, који су нам у својим делима, вешто и узорито забележено, сачували сопствено и светско искуство. што су га оштри носматрачи нрилика свију времена и области природе и друштва стекли, паучићете се леио и племеиито мислити и говорити, а добро и иоштено радити и хтети. Тако ће се десити и да ћете иаићи на једнога двојицу, који ће Вам и боље угодити природи и кусу што га имамо по већој чести сваки од нас свој ' посебни поред онога који нам Ј*е свима оншти и на кој'и се у настави највише гледи. Остављајући свакоме слободан избор, морам инак дати Вам овде то упутство, да се у појединим гранама ноезије и науке обраћате вазда само најодличнијима. Снажећи се тако чуствено и умно проучавањем ремека књижевности светске и размишљањем о њиховим иредметима, Ви ћете кроз то ојачати не мање своју вољу слободном избором дела за читање, нарочито самосталном одредбом на што да унотребите своју доколчцу у опште, јер ћете се одвикнути да чекате, да Вам вечито други казују шта ваља кад да радите, или још горе да остављате пуком случају управу свога живота и чим ћете се занимати. А павикнућете се тако да будете сами своји учитељи и васиитатељи, свестрано се ето и с номоћу школе, и собом без ње ириправљајући и развијајући богодаие способности духа укупно узете: чула и ума, чустава и воље, за борбу с ириродом и живот у друштву т. ј. с другима и за друге, људски, братски живот, с којима треба иоделити често пута и зло, увек иснунити своју дужност, па бити