Srpski sion

(Ј тр . 414.

.СРПСКИ СИОН"

Б р 26

не говори да се код нас на то слабо брига полагала. Ето у томе је доста кривиде и узрока ономе немару нрема религиозној настави, која се оиажа и данас као посљедица. Заиђимо у богословску литературу код других народа па разаберимо колика је и каква је, разаберимо и то ко пише и ко подстиче на састављање и писање тих књига на упоредимо све то са нашим приликама. Док је н. пр. у неким црквама све најбоље и најспремније у свештенству прионуло да одмери сваку реч у катихизиспма, дотле код нас пишу те књиге поједине особе од добре воље, а често нрема лајичкој способности врло рђаво и тако нека врло рђава школска књижнца за религијозну наставу без икакве нримедбе и контроле са „39" штампарских погрешака нопуњава преку потребу у школи! Тек под режимом Његове Светости патријарха Георгија Богу хвала отпочеле се Његовом иницијатвом те погрешке брзо и сигурно поправљати. Ено богословија се за ових девет година знатно подигла, а рад у њој је озбиљан, какав приличи тавовоме заводе, ирофесори иду за тим да се недостаци у уџбеницима попуне, на ако Бог да, за кратко време имаћемо пред собом и најјаснији доказ за то, јер статут богословије обећава, да ће свака професорска снага за извесно време саставити , и написати своју студију, а зна се и то, да се на томе у велико ради. Катихетика као нај- < важнп.ји нредмет у практичном богословљу, који се најмање неговао у иоследње две године толико се озбиљно и усиешно негује, да нас, који нисмо на жалост на успехе таке навикли, задивљава. У Карловцима у последње доба развило се тако рећи мисвјонарство које ће пробудити љубав према цркви и које ће задахнути младеж хришћз,нским духом да после реагира против, зла, које ју окружује. То мисијонарство развили су слушаоци IV. године богословпје који су нримерном вредноћом и оданешћу и са ватреним одушевљењем сгудирали катихетику и у пракси теорију примењивали. Имао сам прилике да се више пута уверим у основној школи где су г.г. слушаоци богословије под надзором својега професора извађали своје катнхезе, које су израђене према правилима катихетике, иотпуно правилно и најозбиљније. Имао сам прилике да видим и утецај ових младих иијонира српскога свештенства на срнчал. Имам

прилике да оиажам благотворне последице оваковога рада у животу те деце. Ја не могу затајати. као што не затајавају ни слушаоци богословије и свештенпчки кандидати, него са благодарношћу признају да је то посљедица професорског рада г. протосинђела дра Георгија Летића, који је својим одушевљењем и неуморним радом задахнуо исто тако одушевљење и вољу за катихетски рад у своје слушаоце. Иод надзором и руководством г. дра Г. Летића богослови IV. године радили су не само у основној, него и у поновној школи. Недељом и празником пре литургије скунљале се женске, које су већ свршиле основну школу, заједно са ученицама стручне школе а после подне мушки заједно са шегртима, те су их богослови својим катихезама и ексхортама утврђивали у ономе што су научили или што су требали научити у основној школи из науке хришћанске и подстицали на вршење хришћанских дужности. Да је иак ова иредавања младеж с вољом полазила и слушала, то је могао сваки на и најслабији психолог опазити а вредно је споменути, још и то да се број слушалаца непрестано умножавао. Ексортације ове трајале су обично три четврти сахата. Прво је говорио по један богослов IV. године своју вештачки израђену ексхортацију и то на памет са одушевљењем и реторском уметношћу. За тим је редовно говорио и сам г. професор катихетике, који је поглавито пазио на то, да с једне стране нокаже пример својим ученицима, а с друге стране да остави дубок и снажан утецај на слушаоце на крају ексортације. Успех је био обично неочекиван, што је наше мисионаре особито одушевљавало. Н. пр. носле прве ексортације код мушких и шегрта — овог најтврђег материјала — имао је г. нрофесор посла да исповеда сутра дан скоро све слушаоце који се за тим и нричестили. Најпосле богослови IV. год. крај свих дужности и обвеза са истим одушевљењем и вољом ексхортирали су у недељне дане другога семестра у горњој гимназији. Ко је читао е^схорте богослова од прошле године, које су у овом листу биле штампане, тај се могао уверити, како су богослови схватили ову дужност и колико су у тај рад воље, љубави и труда улагали • Ексхорте, које су ученицима горње гимназије и ове године богослови предавали, по леноти, ио садржини и цо ефекту не устунају онима