Srpski sion

В р . 30.

„српски сион.-

с тр . 471.

Наредба Архидијецезалног Административног Одбора од (17.) јула о. г. Ас1 Бр. АО. 750/442 ех 1899., у предмету црквено-скунштинских закључака о прегледу и одобрењу црквено-онштинских рачуна. А<1 Бр. А \ 750/442 ех 1899. Свима иротоирезвитерским звањима Пошто се је из поднесених оО,мо од више овоподручних цркв, општина скупштинских закључака о прегледу и одобрењу црквеноопштинских рачуна увидело, да у истим закључцима није јасно назначено, какви су рачуни нретресени и одобрени, за коју годину, и какво је благајничко стање истих установљено, то се позива пречасно то звање, да подручне си општине упути, да имају свагда приликом цретреса црквено-општинских рачуна у скупштинском записнику увести, колики је био примитак и издатак, је ли што нреостало, на крају дотичне рачунске године, у готову новцу, у штедијоничким књигама, обвезницама и тражбинама и колико, те да ли се исказано у рачунима стање слаже са фактичнпм стањем благајне, а осим тога има се и то увести, да ли је рачуноположитељ положио преосталу готовину у касу црквено-оиштинску под тробравије, или ју је он неовлаштено код себе задржао, односно у своју корист употребио. те се има такови закључак дотичним рачунима приложити. Из седнице архидијецезалног административног одбора, држане у Карловцима 7. (19.) јула 1899. Г е о р г и ј е с. р. Патријарх НЕЗВАНИЧНИ ДЕО. Реминиеценције иосле епископоке каноничке визитације у Барањи. Високопреосвештени г. епископ будимски Лукијан обавио је ове године од 23. до 31. маја каноничку визитацију у овим барањским цркв. општинама: у Мохачу, Шумберку, Д. Сечују, Ланчугу, Борјаду, Срп. Титошу, Маишу, Липови, Шароку, Кишфалуби, Бану, ХерцегСуљошу Дарди, Качфали, Болману, Бремену, Мађар-Боју. Вилању и Шиклушу, — пошто је горње цркв. општине своје простране дијецезе већ лањске године обишао; — те је овом посетом уједно искупио своју задану реч пастви својој још приликом свогапосвећењазаепископа.

Своја права и дужности као врховног учитеља, првосвештеника и архипастира вршио је впреосвештени г. епископ на апостолском путу овом неуморним трудом и ревношћу својих предака још из аиоСтолскога доба. РСао брижног и доброг родитеља видео би на овом путу, драги читаоче, мезимче твојих архијереја, како хита из једног места у друго, из цркве у школу, из школе у парохијско звање, из овог и у скромне домове своје миле пастве, да упозна унутарњи живот својих цркв. општина, верски морал, правац васпитања своје пастве и стање цркви и школа јој. Као црквену поглавицу видео би га у средини своје Богом дане му настве, где као врховни учитељ у дијецези својој проповеда хришћанску истину, где селкао неуморна пчелица труди, да се увери о религиозном образовању пастве своје, а нарочито младежи, и о томе, да ли се чува здрава наука код свпју у епархији својој; да као првосвештеник пред лицем своје пастве, која епискоиа већ 60—100 година не виде, рукоположи свештеничке кандидате за ђаконе и презвитере и из саме пастве неке да произведе за чтеце на душевно сазидање целог православног жчвља барањског; да као архипастир лично упозна своје с.вештенство, како би могао сваког по заслузи оценити и наградити или пак исправити; да се лично увери о томе, како цркв. општине врше своје дужности и права, која им закон и црква даје, и како рукују имањем, које им је поверено: — у онште да се о свима одношајима народног нам живота у својој дијејецези из непосредног посматраља увери, да чује из усга народа, шта га тишти, где га боле, пружајући му одмах лека у оданости, вери, у чувању имена свога и неговању својих народних обичаја и у клонењу од свега онога, што га може материјално упропаститп. Дочек впреосвештеног г. епископа био је свугде неочекивано импозантан, и видело се више пута на лицу његовом изненађење ; јер таке. дочеке са своје младости и кратке ирошлости у архијерејском достојанству и у јавном животу свом није могао очекивати. Одушевлење нашега народа је још појмљиво, јер он више од полак столећа није видео у кругу свом епископа, — он је свога архијереја дочекивао; али непојмљпво је одушевлење и она велика симпатија иновернога народа и свештенства и