Srpski sion

Б р 32

„СРПСКИ

сион.

О тр. 517.

му да сваки лан чини известан број земних поклона и т. д. (в. Номоканон). Под каноном се разуме још и скуи духовних песама по извесном нравилу и размеру сложених у једну стројну делину. Канон се обично састоји из девет несама; али уз свету четрдесетницу и педесетницу налази се канона, који се састоје и из мањег броја песама — пз две, три и четири песме; у том случају се изнад канона ставља натпис: дкоеп^снецк, тршгко нецх, чггвероп-кгнЈцх. Садржина свих девет песама канона прилагођена је садржинп девет песама библијских, што се врло јасно може приметпти на првом тропару сваке песме, који се назива ирмосом. Прва песма канона је подражавање оној песми, коју је исневала Маријам сестра Мојсејева после прелаза Јевреја преко Црвенога Мора; у овој се песми свагда слави Бог, за Његова многобројна чуде-а и доброчинства учињена роду људском. Друга се песма позајмљује из несме Мојсејеве, коју је он дао Јеврејима, да их изобличп за будућа безакоња и да им предскаже будућу судбу њихову; ова је песма нокајничке садржине и иоје се само уз светп велики пост. ТреЛа песма је подражавање оној песми, коју је исневала пророчица Ана, мати Самуилова, која је била пређе неплодна, а за тим се посреством молитве оиростила ненлодности. Песма ова, нреставља нам Цркву, која је такође нређе пеплодна била, али која, је после заслугама Исуса Христа и благодаћу Светога Духа постала благодатна и многочадна; ово се значење по преимућству односи на Цркву, која је иостала од незнабожаца. Четврта песма је позајмљена из молитве нророка Авакума, коју је овај изговорио тада, када је пророчки видео Бога. где ице из горе приосјењене; ово је пророчка песма о доласку Сина Божјег Исуса на земљу и о Његову ваплоћењу од пречисте Дјеве. Пета песма узета је из песме нророка Исаије; садржина јој је различна, но она већином садржава молитву, да се пошаље небеска светлост нама, који живимо у тами греховне ноћи; по некада се у овој иесми налази и нророчанство о ускрснућу мртвих. Шесша песма је из песме пророка Јоне, коју је овај испевао у утроби китовој; сходно тужној иесми његовој и ова. песма садржи

обраћење молитвом к Богу, коју Му износимо из цубине зала у коју нас уваљују нагаи греси. Седма се песма позајмљује из песме трију младића, који остадоше неопаљени у вавилонској иећи. Осма је песма из исте иесме трију младића, у којој они позивају сва створења, да славе Господа речима, да Му поју и да Га чреузносе кроз све векове. Девета песма је сложена из речн пророчанске песме пресвете Богородице, што их је изговорила при првом састанку, но Благовестима, са сво.јом тетком Јелисаветом, — и из песме свештеника. Захарије, што ју је овај испевао при рођењу Јоана Нредтече, када му се језик одрешио. „Ових девет песама, као тројствени образ пребожанствене Тројпце, поје света Црква сваки дан у канонима, као иобедне песме и песме које изражавају благодат Божју". (Нов. Скрижалв ч. II чл. 4. 517). Свака песма сацржи у себи ио неколико стихова, који се називају тромарима; први тропар сваке песме назива се ирмосом; ирмос се поје на крају иесме и назива се кашавасирм, (в. Тропарћ, 1рл1осх, Катавасм). К а т л в л с I а. Грчка р«ч хатофаоих значи силазак, излазак. Катавасијом се назива ирмос, ири појању којега треба да се појци из обе певнице сиђу и састану на средини храма. Катавасија се по иропису поје на крају сваке иесме канона. Деветнаеста глава црквенскога устава бави се катавасијама и излаже све прописе гледе иојања катавасије у току целе 10дине. Катавасијом се назива код нас још и књига у којо.ј су скупљене главније духовне песме за недељне и празничве дане и која је сходно удешена за домаћу н школску употребу. Катапетас/иа. Грчка реч у.ататггтаојла — значи завеса, (види Зак г кса). Катаслрка. Грчка реч у.атааарход значи ои-о, што је на телу, гишо се на тело сшавља. Катасарком се назива доња одећа светога Престола. Она се још чешће назива сарчицом или срачицом , то јест кошуљом. Катасарка или сарчица — сарачица означава илашшаницу, којом је обвито било мртво и наго тело Исуса Христа приликом Његова погреба. Кадедра. Грчком речју ха^абра означава се свако узвишено месшо — седали-