Srpski sion

С тр . 564.

„СРПСКИ СИОН."

бр . 35.

маљско и човечанско претворено је у небеско и божанско, а од земаљског и човечанског остао је и задржао се само — вид, облик, форма: хлеб и вино благословоа н хвалом Христовом иветворенп су у еамо истинито тело и праву крв Христову, а задржан је само вид и облик хлеба и вина. (Наставиће се.)

Мисли о проповедништву. Уздај се у Бога као да не чиниш ништа ти већ Бог, ал у псти мах употреби сву ревност као да сав успех зависи од тебе а ништа од Бога. Св. Игњатије. * Ја вршим своју дужност. Сејач сеје. Изиде сејач да сеје, и кад сејаше наде неко семе на пут, неко на камен, неко у трње, а неко на плодну земљу. Три дела је пропало, а један се одржао; алп се сејач не окану земљоделства, не напушта своје њиве, ма да је само један део успео. Па ни сад не може бити друкче, него да од многих бачених зрна једно донесе илода. Ако не слушају сви, чуће половина њих; ако ни половина, оно трећина, ако ни ова, а оно бар десетина; на ако ни десетина не услуша, ако услуша ма само један, опет се слушало Јер није мало ма и једну једпну овцу спасти; зато је онај пастир и оставио деведесет и девет, па отишао да тражи ону једну која беше залутала, Ја не држим ни једног човека за мало, па ма да је један, он је човек, једна овца Госиоду тако мила. Ма он и слуга био, не треба га занемарити; јер ја не тражим достојанство већ врлину, не господсгво ни робовање већ душу. Па ма да је један, опет је то човек, ради кога је то небо разането, сунце сија, месец се рађа, море своје дубљине испуњава, ради којега су пророци ншљани п закони давани, ради којега је, да све кажемо, јединац Син Божји узео на се тело човечје. Господ мој је жртвован и Његова крв проливена за тога човека. на да га зар презрем?! Чим ћу се оправдати? Ов. Јован Златоуст. Проповедник је- анђео, који воду у Витезди узмућу.је, кад својим говором учини, да му слушаоци плачу и за своје се грехе кају. Бонавентура.

Стара писма која ее одноее на иеторију српске правоелавне цркве. 1. Писмо генерал фелд маршал лајтнанта Ђ. В. МикашиновиЛа, које побија једну тврдњу Красп%еву у његовој монографпји „ Манастир Лепавина". Покојни Владимир Красић у својој монографији „Манастир Депавина", набрајајући дипломе, које се налазе у манастиру Лепавинском и говорећи о динломи Молдавскога кнеза Василија од 1650. год., којом је манастиру одређена годишња припомоћ од 5000 аспри, вели од речи до речи (на етр. 25) ово: „Новчана припомоћ из Молдавске ирестала је долазити овом манастиру 1769." Ма да сам и ја све списе и рачуне ман. Ленавинскога преко својих руку иреметнуо и својима очима прегледао, нисам могао ући у траг, одакле је г. Красић ову своју тврдњу цриео. Зато сам његовој тврдњи тој и слабу веру ноклањао. Доцније сам се уверио, да та тврдња његова заиста не стоји. Прегледајући наиме о феријама 1895 г., са оцем игуманом Тихоном, у једној собици, што се налази у торњу цркееном, разне широм разбацане листине и писма, намерих се случајно на једно писмо из год. 1774:., које ту Красићеву тврдњу: да је наиме манастир Жепавина до 1769. г. припомоћ од 5000 перпера из Молдавске примао, не само сасвим обара, него шта више доказује, да манастир, почамши од издања дипломе све до 1774. г. ни пребите паре из Молдавске није добио. Ако је добио, то је можда — ал' тешко, јер у црквеним рачунима после 1774. нема ни спомена о том, — добио тек после 1774. г. коју мраку, али дотле ништа! Унитно писмо, које споменух, писао је тадашњи фелдмаршаллајтнант Б. В. Микашиновић из Беча 21. Септембра 1774. г. МардариЈЈ Вујићу, тадањем Леиавинском игуману.* Писмо је написано на тадањем дебелом канцеларијском папирук у варт-формату, а омотано је било засебним омотом. На леђима, писма забележено је другом руком: Кор1а, за шходити у у росш, с пасошом и пр1велепом. Ово је веран текст тога писма: Ргесће81пеЈ881 осће 1§ишепе о СобросНе г(Јгау81уш1е ! * Мардаријс је био цгуманом Лепавинеким од 1773, до 1777. год.