Srpski sion

Сст. 596.

.СРПСКИ СИОН."

Б р . 37.

налазе свештена изображења — то су скрижаљи , који у духовном смислу озиачавају Стари н Нови Вавет, из којих је дужан епискон црнсти истине вере, коју исповеда и нроповеда. Из сваког скрижаља излазе траке у три паралелна реда; оно су обично беле н по среди ружичасте боје и иружају се дуж целе мантије. Ове се траке називају источницима и означавају учитељску благодат и разне друге дарове, који се одозгор преко архијереја из левају на све верне. Источници ниже скрпжаља означавају, да се наука архијерејска оснива, на два завета. /И I ж д о ч л с V ј — Междочасијем називају извесне службе црквене, које се врше између часова. Службе ове налазе се у великом часослову. ртвенх (в. Покоина). Месс(а је јеврејска реч и има исто значење, што и грчка реч хргаход т. ј. помазаник. Месијом се назива Спаситељ наш Господ Исус Христос. Овим именом назива се Спаситељ наш с тога, што су Га у Старом Завету прообразовали људи, који су били помазани (помазањем нроизведени) за свенпенике, пророке и цареве, а што се и Он по доласку Својем на земљу имао помазати за свештеника, пророка и цара, а то је помазане по речима Теодоритовим извршио Дух Свети и тако Га (Христа) но човештву Му произвео за архијереја, апостола, пророка и цара нашега. Нада и уздање на обећаног Мееију била је велика и неограничена у народа Јудејског, особито у време када је изгубио био своју самосталност и држава му ностала простом провпнцијом римском. Појам о месијанству Христову не бејаше правилан у Јеврејскога народа. Он је држао зар, да ће Исус, као по пророцима предсказани месија обновити стару славу изабранога народа Божјега, те је према томе и сневао о неком земном царству Његову. Од те мисли нису били слободни ни сами апостоли и ученици Љегови. По тврдњи светих отаца цељ и намера свечаног уласка Христова у Јерусалим била је и та, да код својих сународника унигати машту о земном царству Месијину, коју су у неку руку подржавала и ноједина места из иророчких предсказања, у којима се Месија описује као Цар. Уласком Својим у Јерусалим Господ Исус је јавно доказао и ноказао, да но пророцима предсказани

Месија — може бити Цар, али без земаљскога царства. Ж I т л н V е. — Грчка реч [лгЋтоха (долази од [хгтауогсо — премишљам) значи игмепу, промену мисли, раскајање, ггокајање у свези с падањем на земни прах. Ирема томе израз — шворгти Л1ГГЛ1Ш, с којим се врло често сретамо у уставу црквених богослужења, буквално значи — чинити, ириносити ггокајање, т. ј. кајаши се, молиши опрогишење, иропраћајући то иоклонима, клањањем. Свеза између унутарњег смисла и спољашње манифестације истога, врло је јасна: ко се каје н тражи опроштења, тај треба н да се клања, јер је клањање израз смерностп и иокорности, -без које се не може ни замислити кајање. И тако ,шташс на црквеном језику увек означава поклон, клањање. Метанија или клањања могу бити мала и велика. Велика се метанија састоје у спуштању колена, руку и главе на земљу; а мала су метанија лаки на.клони главе, не ниже појаса. За време богослужења ни велика ни мала метанија не могу се вргаити по вољи, како се хоће, већ строго по пронису црквеног устава, јер устав тачно и подробно одређује време, број и само својство (т. ј. да ли велика или мала) метанија, да би се отклонио сваки неред и свака збрка у храму, те да би тако све било у реду, по чину и нравилу. ЖТтра. — Грчка реч [лстра значи омош, везивач којим се обвија глава, — каиа, дијадима. Митра се назива круна, коју за време богослужења архијереј ставља на главу. По мнењу Симеона Солунског, митра је дата архијерејима ио подражавању старозаветним нрвосвештеницима, који су на својим главама носили кидар. — Неки држе да је ирву митру поклонио цар Константин равноапостолни римском напи Силвесгру, алк се не зна тачно када и ко је завео обичај, да ју сви архијереји носе. Златоусти у својој беседи о законодавцу оба завета, овако говори о митри: „У цркви се нри постављању епископа на главу њихову ставља Јеванђеље Христово, да би се онај, који се хиротонишз научио, да он прима истиниту митру Јеванђелску и да би сазнао, да он, поред свега тога што је глава над свима, ипак и сам подлежи правилима закона." Према томе на митри се налазе ликови: Христа Сиаситеља, пресвете Богородице и