Srpski sion

Стр. 622

-СРПОКИ СИОН в .

Бр. 39.

ћаегеНсае ргауИаИз Ја1зГ1а1е (Изсегпеге? На ово иитање увијек је један те исти одговојз добио од људи на гласу са своје учености и светости, да наиме доказ истинитости вјере почива на рптит зсШсе! (1тпае 1е§18 аис1оп!а1е, 1ит <1е1п(1е есс.1е81ае саШоНсае 1га<1Шопе. Св. Писмо дакле и св. Предање основ су хришћанског вјеровања. Због узвишености његове тешко је разумјети св. Писмо. Јеретици га тако разно тумаче, е се чини, да има толико мишљења. колико и људи Код толике неиоузданости и код тако разних тумачења, држати се треба само традиције, католичке цркве (есс1е81азис1 е1 саИшИс] зепеиб погта; Сом. С. 2.) Ово је пак правило тога тумачења: „да се држимо онога, што се свуда, што се увијек и што су сви вјеровали, јер то је истинито и право католички", а то ће бити онда, „ако се будемо држали опћенитости, старине и сагласпости." 1 Опћенитости ћемо се придржавати, ако признамо, да је само оно вјероучење правилпо, које исповиједа цијела цркпа на земљи; старине, ако се не удаљујемо од учења, кога су свети иреци и оци наши освештали, а сагласности, ако се држимо мишљења свијех или готово свијех (т. ј. већине) свећеника 2 и учитеља. Пстражујући мишљења светих отаца о Писму и традицији, чини се, да Вићентије не сматра традицију као Фактичну падопуну св. Писма Св. Писмо, по његовим ријечима, савршеио је и само себи у свем довољно, 3 али оно треба црквенога тумачења. Самовољи ту мјеета пема, него се оно тумачити мора зесипбит есс1ез1азис1 е1 саШоМ зепзиз погтат Овоме захтјеву основ је у узвишености истина св. Писма, којима се субјективни дух ие може ни нриближити, јер не може изнијети на видјело једие истине, него множину назора. Кад Вићептије сматра традицију као т1еШ§еп1Ја есс1ез1аз11са и зепзиз есс1ез1аз1]сиз, то се под тијем не смије разумијевати њезин хришћански дух у субјективном смислу, него ' ... 81 ае^иатиг итуегзКа^ет, ап11^ш(а1ет, сопзеп 8]опет Сот. II. гл. а1. 33-35. 2 По старој употреби разумијева Вићентије под свећеницима (засегЛоЈез) епиекопе. 3 РегСес1и.ч зсг!р1пгагит сапоп зИлчие а<1 отп1а ваНа вирег^ие зиЉсЈепа Сот. Сар. 2.

њезина објективна хришћанска свијест т. ј. то је вјера цркве, коју је оиа примила неиосредно од аностола и непромијењену очувала све до дапа дапашњега, па до краја вијека. Не пазећи на објективио савршенство св. Писма, оно ипак, изложено индивидуалном тумачењу, може да буде поводом раздора и смутње мјесто једипства и слоге. Баш због овога и предлаже Вићентије само црквено тумачење: само тако може оно свој циљ постигпути: бити извором истине и нравилом вјере. Једино црква може истинити садржај казати, једино она има свети позив, да под упуством св. Духа буде учитељицом људи. Из овога, што је досад казано, изводи онда Вићентије конзеквенције. „Шта дакле да ради хришћанин католик, ако се који дјелнћ цркве отцијепи од заједнице опћег исповиједања вјере ? . . . Шта друго, него да окуженом и натрулом дијелу претпостави здравље цијелога тијела? Буде ли пак окаљап не један дио, иего цијела прква, шта ли ће онда да ради ? 4 Онда се треба држатп старине, која ничим не може заведена бпти, а ако се и у њој пађе заблуда поједииих људп, града илн једне иокрајиие, онда се треба држатн одредаба једнога свеоићега сабора". Ако свега тога иема, „онда нека се трси, да сравни изреке старих отаца, да савјета потражи и исиитд, али само оиих (отаца), који су у заједници и вјери католичке цркве исграјалн и иовјерења заслужнп учитељи остали, макар што су у разна времена и у разним мјестима живили," а о чем смо се увјерили, да су свн подједнако учили, на то се можемо без икаква оклијевања ослонити. (С. 3.) Да своје наводе објасни спомиње Вићентије као примјер Донатову јерес, Аријеву и ирепирку, да ли греб 1 поново крстити јеретике, који се врате V крило свете цркве. (С. 4. —16.) Узрок свима јересима налази он у пустој жељи, да се мјесто Вожје исгине сујевјерје људско уведе, јер су јеретици „старину безбожним новогаријама засули, 4 Овдје има на уму Аријеву јерес, која је велик дио цркве обухватила.