Srpski sion

(Ј тр . 676.

„СРПСКИ сиов/

— огрешно си се о дух хуманости. Филантропија надаље, да утврди у друштву људском дух хуманости, довикује: „сваком своје," те опомиње друштво људско, да се чува узајамног поткрадања, јер кад би се људи узајамно иоткрадали у брзо би дошли до таквог поквареног сгања. да би као вуци овамо онамо лугали. Егоизам искључује оне принципе на којима се оснива дух хуманости. Он се ослања баш на оном систему, који под изговором да ће усрећити људе, смера да пх приведе, малочас иоменутом стању. Тај варварски систем, који су још стари иронашли, а који су стари Хришћани у вековима истниите љубави и благости одбацили — обнавља се у иоследње време опКим егоизмом, а покретачи и аутори његови назваше га — комунизмом. Комунизам проповеда, да све ствари треба да су заједничке, да у свету нема права власности, те вели, да власност није ништа друго до ли крађа. Ту сада егоизам, који све себи граби закључује: „када је тако, ја ћу себи присвојити што је за ме најкориеније, другпма остављам да то исто чине, али — у мене и моје нека не дирају. и Пигам взс сада, да ли имаде шта, што се више од овога противи духу хуманости? Овим и оваковим принципима расаиа права власности управљано друштво људско, иде у сусрет оном егоизму, који утире у срцу човечјем сваки дух хуманости, Зар да се не плашимо оних злих последица комунизма? Комунисте проповедају да човек нема отаџбпне, а ако је имаде, веле, да је то — свет. По томе егоиста не познаје, не љуби и не благосиља отаџбину, као што би по духу хуманости то требао да чини, но вели: каква отаџ бина? њу љубити и благосиљати, то је так егоизам и то међу једном групом људи, којим се овлашћују, да мрзе остатак хуманости. Комунисте рекоше, да на. овом свету не мора бити сиромаха; али богати егоиста закључује: „Зашто да ја помажем сиротињу, нека ради, нека си набави што јој треба, где и како зна". Ту сиромах наставља: „Добро, нраво ми је да сам презрен и осамљен, ја, ћу себи присвојити где што- нађем, а, то неће бити друго до ли део, што ми од заједничке имовине припада". Из ових закључака видимо код свакога жудњу за што дећим богатством и отуд: завист сиромаха према богатоме, а

одатле опет издајство, пакост, повреда јавне поверљивосги у погодбама, лупештво, бадавадисање, атентат на власност и личност и т. д. Тако се гаси сваки осећај и дух праве хуманости, којој је задатак, да нас приведе да љубимо отаџбину, да добра чинимо сиротињи и да захваљујемо богаташу на учињеном нам добру. Окаки егоизам хвата на данашњи дан корена највише међу кућестарешинама, који задахнути тим пороксм радије гледе на слатко друштво њихова дана, него на породицу своју, за то их и чујемо где одурно одговарају: „П1та нас се тиче жена и деца, ми хоћемо да, се забављамо и да уживамо, а они нек живе како знају." Зар да, не узвикнемо при овоме: 0, да варварска егоизма!.? Треба ли још доказа па да се види његова противност духу хуманости ? 0, ви невидни и нечовечни родптељи, које је захватио егоизам? Ви расипате недостатну плату труда вашег по биртијама и блудиштима! Ви се упутите у не закону љубав и несретне игре, па се не мичете, а и не примећује се у вами чуство поштовања и дужности ирема бедној жени и гладној деци. што за вами плачу преклињућ вас да их не наиуштате тако! А ко вас је довео до тог нечувеног варварства ? Ко ? Она,ј егоистичан дух, што га усвојисте од комуниста, дух који је у стању да вас доведе и до страшног закључка ових раденика: Ово је наследник, ходите да га убијемо, иа ћемо задржати имање његово. Овде би, слушаоци моји, завршио када не би било још осетљивијег доказа за ову неповољну истину. Хоћу да га се ма и летимице само дотакнем. Видисте ето, слушаоци моји, како ту слављену филантропију, криво разумева одвратни комунизам! Но није он сам што ју тако криво схвата; ту је и онај најодвратнији систем који се назива анархизмом, а који под видом човечанског добра смера да поруши све до корена, па и само друштво људско. Као што комунизам уноси у срие људско такав необуздан егоизам, по коме сваки мнсли да сме радити ирогив права власности, а том повредом видимо, како се вређа дух хуманости; исто тако и анархизам покушава да уништи сваку власт, сваку управу, установљену, да бди над бољитком друштва људског, па да уве-