Srpski sion

Врој 42.

„СРПСКИ СИОН"

Стр. 677.

де онај егоистичан дух, по коме би човек збацив сваки јарам послушности, постао грамзив за неодвисношћу и криво схваћеном слободом — нритрчавао бесрамно свакој побуни, грађанском рату и покољу. РгоисШоп је рекао : „власност је крађа" и тиме утврдио фаталан комунизам! Даље је надовезао: „највеће зло на свету јесу власти", и тиме је бацио семе анархизму. Један и други сједињени обележавају онај социјализам, који није нпшта друго доли — егоизам. Тај егоизам, заједно са социјализмом, довикује: „смрт богаташима," а са анархизмом: „смрт царевима, краљевима и владарима." А знадете ли шта то све значи? То значи: Дај овамо то богатство, јер ја хоћу да га уживам; доле са владаоцима и управитељима, јер ја хоћу да заповедам; доле са свим и свачим, не тиче ме се па нека и свет пропадне, само мени дајте да уживам. Грабеж, нобуна, покољ то нека буду средства што ће нас довести до цељи!" Обазрите се на старе народе код којих се беху укоренилп ови иринцини. Бп ћете се згражатп оних иокоља, који су се дешавали највише у епоси Албингеза и Анабаптиста, који не беху друго до ли претходници социјалиста. Погледајте и на модерне особито у Швајцарској, Франпуској а и у друге, и — исто ће вас чуство обузетн. Проматрајте ове страховите демоне егоизма, иак ћемо заједно закључити, да је егоизам протпван, не само духу јеванђеоском, него и духу чисте хуманосги. Видели сте ето, дакле може да доведе човека ова мрска страст, овај необуздан иорок, па ми реците, да ли није најодвратнпји и да ли га се не треба зар највише гнушати? Реците ми, да ли немам право кад вас упозоравам на ову јеванђеоску иараболу, у којој су у овом неверним раденицима означене и веома добро оцртане егоисте, који су свагда спремни да сходно овим раденицима закључе: Ово је наследник, ходите да га убијемо па ћемо задржати имање његово. Ш. Из онога што је до сад речено, разабрасмо потнуну опреку егоизма и духу јеванђеоском и духу хуманости. Но, како нам се не рече јасно са којим се духом егоизам слаже, то ћу, као закључно у кратко рећи, да се егоизам једино са духом фарисејским потпуно слаже. А

какав је то дух фарисејски? То је дух најпрефриганијег лицемерства. Фарисеј се — у намери да свпма предњачи, у свему господари — не гнуша ухватити, какове год лукавштине и измишљене лажи, само да се довије оштроумности опрезних људи. Да би ' своју ненаситиму лакомост прикрили, опадаху Исуса Христа, који их је тога ради и изобличавао. Фарисеји су ласкали простоти тиме, што су одобравали и хвалили издајства но храмовима, претварајући се, побожно метанисали, а за све то су добијали повлађивања, хвале и славе. Охрабрени тиме, фарисеји се уиуштаху у преиредена опадања, мржње и страшне освете, као што нам је познато из св. Јеванђеља, а из ове јеванђеоске параболе, њима намењене. Дух фарисејски, он је тај коме се највише у св. Јеванђељу прети, „Тешко! тешко вами..." довикује на сваком кораку Исус Христос. А сада, слушаоци моји, када створите сами себи закључак о духу егоизма, па га испоредите са духом фарисејским, доћи ћеге до тога, да су једно те исто. А да се потпуно о томе уверимо, довољно ће бити, да се сравни. оно што рекосмо горе о егоизму, са овим што у кратко придодасмо о духу и тенденцији фарисеја. Фарисеји беху највећи ненријатељи Христа и Његова св Јеванђеља —- то су исто и егоисте; фарисеји, према хуманости, беху без срца и најокрутнији људи — то су исто и егоисте; фарисеји мењаху рад ирема својој користи —- то исто чине и егоисте; фарисеји беху лицемерни, друге су презирали, себе величали — а то исто чине и егоисте. Ни у добру ни у злу необазираху се фарисеји ни на што друго, до ли на своју корист — и то исто чине егоисте. Ето, дакле, да закључимо, да је дух егоизма у потпуном сагласју са. духом фарисејским. По томе ни један ни други нису ништа друго, до ли гробови споља окречени и искићени, а унутри пуни трулежи и гнусобе; нису друго, до ли чувиде, што не показују правог обличја свога. Чувајте .се, слушаоци моји, егоизма, тог фаталног порока! Избегавајте обичај фарисејски! Гнушајте се злог духа егоистичног! Преобуците се духом Исуса Христа, јер је: благ, љубазан, поштен и добротворан ; нрезирите дух егоизма, јер је, охол, окрутан, неприродан и отрован. Презирите га, јер знате, да је у духу јеванђеоском и духу хуманости противан, а