Srpski sion

С тр . 708.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 44

нате и све ријечи које говорише иророци, јер | их покреташе Дух свети. Ето за што морамо ми безусловно признавати за праве ријечи Божје све оне ријечи, које јавише и занисаше пророцн од лица Божја у светијем књигама. Као год шго у Старом завјету говорише пророци по надахнућу светога Духа, тако исто говорише и апостоли у Новом завјету по надахнућу светога Духа. То посвједочава Господ Исус Христос овима ријечима, које каза ано столима: „јер ви не Кете говорити, него Дух оца вашега говори%е из вас^ а Дух очев и јест баш свети Дух. - (Нас/гавиће се.) филозофија, природне науке и социологија. (Ријеч у ирилог метаФизици.*) Високо штовани зборе! Славна свеучплишна скупштино! Све знаности могу бити потребније за живот од метаФизике — али бол>а од н.е није ниједна. Аристоте л. Још који тједан, и свршит ће се стоЈЕ -еће, које се прозвало природословним, јер су му природне науке и борба за опстанак ударили свој жиг. Електромагнетизам, спектрална анализа и закон одржања у једну руку, а откриће станичног једра и његове митозе, протоплазме и њених кемијских и физиологијских својстава У ДРЈ Г У руку — оне су стечевине. које изнајприје плануше на обзорју природнпх наука, да онда далеко сјају у свпјет те иримјеном својом као брзојав и телефон, као кемијска индустрија и етиологија кужних болести утјечу у живот народа. По тому би се могло мислити, да су природне знаности једина ознака 19. стољећа. Али нијесу. Прва трећина стајала је под дојмом ансолутне филозофије као баштине РСантова критицизма; а посљедња се — уз сав орпјашки напредак природних знаности стала видно више занимати за социјалне науке. Тако је наше стољеће прошло очпто три фазе: филозофијску, природословну и социологијску. Допустите, да вам те фазе у крупним цртама *) Ову је реч изрекао проФесор др. Ђура Арнолд, приликом евоје инсталације за ректора кр. свеучилишта Фраље ЈосиФа у Загребу дана 7. (19.) октобра о. г. Пре- . носимо ју из „КагодпШ Хоу1па", да са гледиштем и назорима у њој изложенима упознамо и наше кругове. Ур.

прикажем: не би ли тијем стекли слику душевне културе нашега стољећа и успели се на висину, с које — ако већ не бисмо могли завирити у 20. стољеће, а оно бисмо бар могли одредити најпрече потребе његове. I. Најзнатнија умна баштина, коју је наше стољеће иреузело од прошлога, бит ће свакако Кантова филозофија, ну нипошто зато, што би можда заступала нов сустав, него зато, што је подавала посебну критичку методу. Како међутим баштиници обично себи у прилог тумаче опоруку: тако се десило и Кангову критицизму. Већ први га баштник тумачио на свој начин. Фихте је наиме Кантову тврдњу, да имадемо априорне облике мишљења, схватио тако, да нам за спознају прилика и појава не треба у онће искуства. Филозоф је —- вели он — у стању конструовати повијест и њезина раздобља тако, да се на искуство ни мало не осврће, него да се обрнуго свако евентуално искуство мора држати закона по њему априорно иостављених Исто је Шелинг тврдио о природи. Корећи бесмислен начин пснитивања природе, који да су скривили Бакон и Њутн, вели он изријеком: Мудровати о природи значи — ирироду уираво створити. Природа није но видљиви дух наш, а наш дух није но невидљива природа. Одатле и потјече, да се природа не подудара случајно са законима нашега духа, него да је баш иотоњи, који се у њој реализује. Док су овако Фихте повијест, а Шелинг нрироду из чисгога мишљења извели — извео је Хегел из њега чигаву збиљу. Разлика међу њима састоји само у том, што Хегелу нијесу извање чојаве твор субјективна мишљења као Фихтеу, нити су му оне истовјетне с појавама нутарњим као Шелингу — него се~ тако једне као и друге имаду сматраги развојним фазама исте аисолутне идеје. Апсолутна идеја наиме прима изнајприје извањи облик и носгаје објективом природом. у којој се рећи би обесвјешћује; а онда нрима нутарњи облик и постаје субјективним духом, у којем се опет освјешћује. Како по тому спознаја није но субјективна рекапитулација објективнога развојнога процеса идеје — није ни збиља друго но исгина. У свези ,је с тијем, да права спознаја не може бити она, која настаје ех с1аИз, дакле