Srpski sion

С тр . 726.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 45.

онда кад су заиисивали што им је Бог откривао. 0 томе вели свети апостол Павле: „Сее је писмо од Бога дано и корисно за учење, за карање, за шмрављање, за иоучавање у иравди, да буде савршен човјек Божји, за свако добро дјело иргтрављен." И тако богодухновеносш пророка и апостола у првом реду и најнепобитније доказује да се у светијем књигама налази права ријеч Божја. Али је Бог то поовједочио још и на посебан начин. Кад мораде Мојсије да пде и по заповијести Бошјој јави јеврејскоме народу, е Бог хоће да га изведе из Мисира, онда он, бојећи се да не ће можда Јевреји иовјеровати рвјечима његовијем, овако каза Богу: „ А ако ли они не узвјерују мени и не аослушају гласа мојега, ееЛ рекну: није ши се Госиод јавио? Шша да им кажем? а Као одговор на то даде Госнод Мојсији силу да чини чудеса: на заповијест Божју претвори се палица Мојсијева у змију и рука његова огубави. Таква шта, не могаше учинити сам Мојсије властитом силом. Свака та појава бијаше дјело свемогуИе силе Божјс. Помоћу њих хтједе баш Бог увјерити, е је Мојсије пророк и да је ријеч његова, ријеч Божја. И та намјера Божја би постигнута. Чим поче Мојсије чинити та чудеса, повјероваше му Јевреји и благодарише Богу, који хоћаше да их спасе из ропства мисирска. Као год што је Мојсије, тако су и други старозавјетни пророди чудесима понукавали људе да их признају за посланике Божје, а рнјеч њихову примају као рпјеч Божју. Илија, н. пр. низведе пред многијем народом са неба огањ на жртву и тијем доказа, да је он прави пророк Божји. Исајија вратп сунчану сјену на 14 степена и тијем показа болноме Језекији, е ријечи, изречене о томе да ће оздравити, нијесу његове властите ријечи, већ ријечи Божје и т. д. Таква чудеса јасно показиваху, да су била лица, која их чинише, блиска Богу, и да не могаху она говорити неистину кад говораху или писаху ма што у име Божје. Но ни један пророк не учини толико много и толико великијех чудеса колико их учини Господ наш Исус Христос. Он једном ријечи својом васкрсаваше мртве, изгоњаше бјесове, стишаваше буру и море и т. д. Важно је како суђаше о чудесима сам Исус Христос. Једаред говораше он Јудејима; „Послови које ми даде

ошац да их свршим, ови иослови које )а радим свједоче за мене да ме ошаг^ иосла " Еле сам Господ показиваше на своја чудеса као на несумљиво свједочанство, да је он нослан од Бога. Зарад чудеса и Никодим призна Исуса Христа за учитеља, који дође од Бога, јер, долазећи к њему, говораше му: „ Знамо да си ши учишељ од Бога догиао; јер нико не може чудеса овијех чинити која ши чи'ниш ако није Бог с њим. и С.јем тога што чинише пророци и апостолн чудеса, ирорицаху они још о таквијем догађајима у будућности, о којима обичан човјек не могаше ни помишљати и тијем такође непобитно доказаше, да су ријечи, које они проповиједаху и заиисаху у светијем књигама, ријечи Божје. Они ирорекоше н. пр. много година, у напријед, да ће доћи у свијет Спаситељ, да ће се он родити од Дјеве у граду Витлејему, да ће нострадати, умријети и васкрснути; они предсказаше и многе друге догађаје. И сва се та нророштва на длаку испунише. Сад настаје питање, да ли могоше пророци властитијем разумом нрозрјети догађаје које предсказиваху ? Никако. Ова,ј час рекосмо већ, да не бијаше пророштво никада изрицано во љом човјечијом, већ се увиЈек изрицаше по надахнућу Духа Божја. Истина, човјек може кад и кад иредвидјети у блиску будућност; тако може љекар предвпдјети да ли ће болесник умријети или издравити; он то закључује по току болести. Но човјек знаде о будућности и сувише мало; она лежи пред њим као тамна ноћ, и ми не знамо чак ни то шта ће битп , с нама сутра. Тек јединн Бог ировиди вијекове и хиљадугодишта; тек пред њим нема ништа сакривена и тек он једини зна све будуће и има моћ и мудрост да све догађаје тако удешава, како би се испунило оно што је предсказао. Ето зашто нророци и апостоли кад предсказиваху будуће посвједочаваху тијем јасно, е су они говорИли и писали по задахнућу Божју, да је кроз њих говорио сам Бог. То јасно показују и ријечи јеванђелиста Матеја, које изрече описујући рођење Спаситељево од пресвете Дјеве Марије: „А ово је све било да се извргии што је Госиод казао преко иророка који говори: ешо, дјевојка %е зашрудњети, и родиИе сина, и надјенуЛе му име Емануило, које Ие реЛи: с нама Бог. и И сам Бог устима пророка Исајије свједочи,