Srpski sion

Б р . 48.

„СРДСКИ СИОН."

С тр . 777.

а) Храмовни иразници (славе, сабори), то јест иразник у почаст онога сввтитеља, којему је известан храм посвећен. Храмовни празник за дотичан храм и хришћане му има карактер великог иразника. б.) Црквепо грађански празници, у које снадају царски дани и дан грађанске нове године. У осталом по уставу наше свете иравославне цркве, свакога дана у току целе године — био он празничан или не, поје се служба извесном светитељу. Догађаји, који дадоше повода, за установљење извеснпх празника, подробно су пзложени и описани у „Четном Минеју" и у „Прологу", под оним дат}мом, којега се празнују. 0 празницима госиодским — осим воздвижења часнога крста — ваља читати у св јеванђељу. Синаксари, који се налазе у посном и цветном Триоду, садрже у себи такође описе и објашњења оних свештеннх догађаја, ко,;е празнујемо или којих се при богослужењу дотичнота дана сећамо. ПредстоАтелћ. Буквално значење ове речи је: онај, који наиред стоји, који заузима ирво, више место од других. Предстојатељ (настојатељ) свакога храма је епискои дотичне еиархије, у којој се исти храм налази, сви тако звани предстојатељи (настојатељи) појединих храмова, само су настојатељи-заменици, који замењују правог предстојатеља-епискона и они су само у толико предстојатељи, у колико је то еиископу угодно. (У осталом власт епископа у овом погледу ограничена је влашћу патријарашком или синодалном за ставроиигиЈалне храмове и манастире, сабором братства у манастирима, — а код нас, у неколико, — и срганима автономних власти). Предстојатељима припада првенство испред других свештеника нри богослужењу, они пазе и нацзиравају над владањем причта, дотичног храма, а уједно им црквени устав даје и ту особену ночаст, да се сва дејства при богослужењу — у повереном им храму имају обављатп по њихову благослову, а у извесним случајевима остављена им је на расположење и измена самога устава. П р е д н а ч и н а т е л к н м н а л о лл х или БЕЧЕрнТи \|г д л о л! к је сто трећи исалом : „Бллгослоки д8ше лка Господа! Госиоди! Боже л!ои, возвеличилсА еси з'клш и т. д. Предначинателним се назива овај исалом с тога,

што се он чита на почетку вечерње, те се тако њиме започиње богослужење једнога дана, јер се дневно богослужење — као што је познато — с вечерњом започиње. Садржина је овога псалма веома лепа и висока полета и главни јој је предмет, прослављање премудрости Божје, која се манифестовала у стварању и одржа* вању овога света и величање благости Божје, која се непрестано указу.је у нромишљавању Божјем о свему створеном. П е Л1 8 д р о с т ћ. За време богослужења ћемо често чути, ца ђакон или свештенпк изго- # вара ову реч, и то обично у оним моментима, када је нужно, да на богослужењу присутни народ обрати живу пажњу на оно, што се чита или свештенодејствује. Реч нремудро.ст со употребљава у тим приликама стога, што се у дотичнпм штивима садржи мисао, коју је теже разуметп; или откривена истина, коју разум није у стању схватити, већ која се само и једином вером примити и усвојити може. П П 0 Л 0 К Л I Н Т Е (в П АТћДЈСАТНИЦл). Пресвгтерж — долази од грчке речи тсрвајЗод — стари, тсрга^бт&рос, — старији. Пресвптером се назива свештеник у нрвом реду с тога, што он треба да је — по добу старости у потпуном мушком добу — дакле не млађи од 30 година, а иоглавито с тога, што он искуством у подвизима нобожности п знањем науке о вери, мора бити старији од свнју поверених му верних. Престолх — је четвороугаони сто, који се налази на средини олтара и који је на дотичном месту тако учвршћен, да се не може номаћи. Овај се сто по извесном пропису и уз читање извесних молитава умива мирисавом водом, номазује светим миром и облачи у свештене одежде, те се ио томе на њему приноси велика жртва тела и крви Христове. Као што је олтар најважније место у храму, исто је тако престо најглавније место у олтару. Он се назива светим ирестолом , јер означава престо Цара Славе, Судије и Господа нашег Исуса Христа; он се назива и светом или часном траиезом , јер се са њега залажу верни храном, која снабдева човека за живот вечни и што нам она преетавља ону трапезу, на којој је Господ Исус држао тајну вечеру; он се назива још и светим жртвеником, пошто на њему — при тајанственом свештенодејству, сам Исус Христос, Себе приноси на жртву зарад