Srpski sion

„СРПСКИ

сион^

Дијете треба да се васпита за евоје времено и вјечно одређеље, тада је неопходпо нотребно, да га настављамо у оном што се тиче његовог вјечног одређеља, и у томе што његов времени позив захтјева да знаде. Без те наставе не да се ни замислити васпитање. Ћ та ће настава у толико проширенија бити, што је већи позив, до којег дијете треба да дође односно да се за њег образује. б) Али сад родитељи већим дјелом нијесу у стању да даду дјеци лично ту васпитну наставу. Дјелимице они сами нијесу довољно наетављени, да могу друге настављати; недостаје им за то потребно претходно образовање и потребна метода ^ д јелимице су тако окупирани дужностима свог позива и набављањем потребних срестава за живот, да им за наставу д.јеце не остаје ни времена, ни тенана, ни наклоности, у толико више, у колико та настава изискује потпуно вријеме и човјечију снагу, ако треба да се на прави начин и према цијељу предаје. То важи за нижу или основну наставу, која се само тиме бави. што сваки човјек треба да зна па да животни позив ваљано испуњава; у још већем степену важи за вишу наставу за њу абсолутно није више довољна снага, споеобност и вријеме родитељско. 2. Дакле јасно је, да родитељи не могу једном за свагда удовољити потпуној дужности васпитања. наиме у толико у колико васпитање садржи у себи такођер васпитну наставу; претноставши и то, да васпитање треба да потпуно одговори сво}ој идеји и одређењу. Дакле, потребпо }е да у оном правцу наступи заступање, у коме родитељи не могу потпуно удовољити васпитању. Васпитач и учитељ морају се заузети да изршео но, што родитељи сами собом не могу извршити. Васпптање се мора подјелити на извјестан начин и у извјесном степену између родитеља и васпитача ако треба да потпуно одговори својим захтјевима. 3. Али при ^том је опет двоје могуће. За дјецу једне породице може се набавити учитељ, који .је само за породицу ту, и коме у дужност спада, да у кругу породице сам у мјесто родитеља дјецу нагледа, води и даје им васпитну наставу домаћи учитељ, васпитач. — Врло мало има родитеља, који су у стању да таквог учитеља држе. С тога могу на мјесто таквих приватних учитеља ступити и самостални, јавни учитељи, који као такви нијесу појединим поро-

дицама додијељени, већ се свима родител>има пружа прилика, да својој дјеци преко њих даду васпитну наставу, и то на тај начин, да они д јецу неко одређено вријеме око себе сакупљају и да их заједнички настављају а уз наставу васпитавају. Ето тако ностоји школа. 4. Школа је с тиме а.) природна посљедица породичног васиитања у том смислу тпто породично васпитање, ношто није кадро да у иотпуном обиму изврши своју задаћу, захтјева, да се оно што родитељи нијесу у стању као васпитачу да учине, испуни у тпколи, и кроз шк</лу, наиме што се тиче васпитне наставе. Школа је за тим б) у интересу васггитања нотребна. У нојејединим случајевима може ју замјенити васпитање и настава, коју предаје домаћи васпитач; али школа јест и остаје свагда правило, јер, као што смо већ казали већи дио родитеља не може држати за дјецу учитеља и васиитача. Школа је дакле потребна, и та треба се оснива на природној потреби самог породичног васгштања; школа је ради тога поникла од себе из те нотребе, и није дакле ако се само по себи узме нипошто нешто с поља паметнуо нородицама и општинама. Она је по свом бићу нриродна. (Свршиће се.)

0 назаренима и њиховом учењу. Пише Југ Станикић парох. (Свргаетак.) Но и ако је св. тајна причешћа жртва, баш као што је и крсна, ипак између крсне и евхаристичне жртве има и разлике; но та је разлика само спољашња, видљива, али не и унутрашња, невидљива, стварна. Тако је крсну жртву принео сам Христос; евхаристичну жртву пак нринео је прво сам Христос на тајној вечери непосредно, а касније ју је приносио и прпноси још и данас и опет Он сам, али посредно: преко својих апостола и аиостолских наследника, пастира и учитеља дрквених, преко ко.јих ће је привосити и даље „до свршетка вијека." Крсна ја жртва крвна јер је на крсту тело Христово страдало и на крст приковано, па и прободено било, том .је приликом из тела Христова и крв проливена: — св. тајна причешћа је жртва бестраена, којом се приликом тело Христово боде и реже под видом осдв'.