Srpski sion

»ОРПСКИ

сион\

Б р . 51.

ћеног хлеба, а крв се Христова пролива под видом освећеног вина. Крсна је жртва принета један пут само; а евхаристпчна жртва пренашала се много пута, приноси се и данас и приносиће се непреставце, „до свршетна вијека". Разлнку између крспе и евхаристичне жртве врло лепо а згодно црта и пред очи износи „Догматика": „Прва (крсна) служи семеном или кореном, а последња (евхаристична) дрветом које је израсло из тога семена, са свим се утврдило на томе корену, храни се од њега животним соковима, и таким начином избија спасоносне плодове живота, — тако, да су оба жртве п не раздељиве међу собом, састављају на име једну жртву, и уједно се разликују међу собом. То је једно и то исто благодатно дрво живота, које је Бог засадио на Голготи, но које шири тајанствено гране своје по свој цркви Божјој, и својим спасоносним плодовима храни све, који траже вечнога живота". (Шевић — Макаријева „Догматика" II. стр. 264.—265.) Дакле: као што срмз или корен са дрветом и његовим гранама чини једну целину: исто тако крсна жртва са евхаристичном жртвом чини једну целину: исто тако крсна жртва са евхаристичном жртвом чини једну целину; као што се семе или корен — на оку — разликује од дрвета и његових грана, тако, да нико не би рекао, да су гране шш дрво то исто што и корен или семе: исто је тако, само спољашња, разлика и међу крсном и евхаристичном жртвом ; као што је семе или корен — по унутрашњости својој — то исто, што и дрво и његове гране, јер нико не ће моћи рећи, да иста она сила и снага, која је у семену или корену, није и у дрвегу и у његовим гранама; исто је тако са крсном и евхаристичном жртвом, иста она сила и снага, која је била у крсној жртви, налази се и у евхаристичној жртви; и наиослетку као што се семе само једанпут баци, те изникне и укорени се, и истера дрво са многим гранама, и као што семе или корен више нута, а кроз много година силом и снагом својом обнавља и оживљује дрво са гранама његовим, те ове доносе увек једнак плод и род: исто је тако и са крсном и евхариетичном жртвом, крсна је жртва један пут само принета, алп се она у евхаристичној жртви много пута обнавља и доносн „свету" увек један те исти

плод и род — опроштај грехова и „живот вечни". Ако бисмо хтели ово упоређење и даље извести, ову слику у деловима разјаснити, онда бисмо зар рећи могли; крсна је жртва — семе; евхаристична жртва на тајној вечери од самога Христа принета — кореи ; евхаристична жртва после Христа од његових апостола принета дрво, стабло; а евхаристичне жртве од апостолских наследника и прејемника приношене јесу гране тога дрвета, тога стабла. Да свршавати св. тајну причешћа, приносити евхаристичну жртву могу само свештеници, као слуге Божје и као Хрнстови заменици, и аиостолски прејемници и наследници — тога нам није нужно на дугачко и на широко доказивати; та кад су старозаветне жртве могли и смели цриносити само нарочити, од Бога на то позвани и одређени, и на то посвећени људи: онда ће то и тако још и пре и више морати бити у новом завету код принашања нове, „чисте", Богу угодне жртве. А како код назарена нема и не може бити правог и истинитог Христовог свештенства као што је то на своме месту јасно и доказано : то се код њих и од њих не може и не сме свршавати св. тајна причешћа, приносиги евхаристична жртва. Св. тајна причешћа свршује се, евхаристична жртва приноси се на св. литургији, код нас „служби" званој. Св. литургија ја најглавнија и најважнија од свију богослужења правосл. цркве. Св. литургијом правоси. црква предочава сав земаљски живот Христов, од колевке, односно од јасада, па до гроба и односно до вазнесења. Но о томе опширније говорити — не спада овамо. Верујући и исповедајући, да је евхаристична жртва једнака крсној жртви, св. наша правосл. црква при принашању евхаристичне жртве и чини све оно, што се и нри крсној жртви чинило: из за то спремљеног и одређеног хлеба вади део, „агнецт." звани, и реже га, односно коље га, као што је и Христос, „агнеца ЕожТи" за грехе целог СЕета заклан био; за тим тај део, „агнца" боде, као што је Христос на крсту у ребра прободен био ; ири пробадању тога дела „агнца" лије у св. чашу вино и воду, као што је Христу из прободеног ребра „крв и вода" потекла. (Јов. 19., 84,) Да би при пренашању евхаристичне