Srpski sion

В р . 7.

„ерцскц саов. ц

С тр . 109.

зиком, ако тај језик и пишемо разним писменима. Зато тај део петиције не би имао по скатању одборову стварне подлоге. Из извештаја, које је бележник саборски прочитао, изволео је високи сабор увидети, да прву и основну петицију, која је потекла од Срба православних из Лике и Крбаве и која је снабдевена с много тисућа потписа, да је ту молбу нотномагао низ српских православних црквених обћина, низ протопрезвитерата, а лодпомогло је све молбе и српско православно свештенство, тако рећи од Велебита до Земуна. Након свих тих изјава православних Срба, и појединих људи и црквених обћина и свештенства, састао се напокон и један велики збор православних Срба у Митровици, у последње дане прошле године, и нодупирући молбу и нравославних из Лике и Крбаве, и подупирући молбе оних осталих православних цркв. обћина, молио јејош носебно, да се иризна нравославним Србима, наиме српском православном народу, право на подизање средњих и стручних школа у домовини. Разматрајући тај део молбе, уверио се одбор за богоштовје и наставу, да је та молба безпредметна. Срнска митрополија има права иодизати и средње школе и стручне школе. Доказ је тому, што православни Срби имају у Карловцима своју добру средњу школу, српску велику гимназију, која има у свему свој аутономни карактер и чији карактер до сада у свој земљи нико, ни влада, ни нико други, порицао није. чијем раду, као средњег завода, нико није до сада запреке на пут стављао није, којој је и јавност давно призната. Српски народ, живући у српској Карловачкој митрополији, има ираво, да о својим средствима подиже себи и стручне школе. Он је такову стручну школу подигао у Пакрацу за приправу учитеља и једну такову у Карловцу за приправу учитељица и нико тога права досада успорио није, ни у вис. овом сабору, ни од стране вис. владе, него се ишло у свему на руку основању тих аутономних стручних завода. И кад буде одговорено условима, којима закон земаљски условљава јавност свих стручних завода у земљи, нема о том спора, да ће се јавност у тим заводима као стручним школама признати. Дакле и тај део нетиције је безпредметан. Овај велики збор Срба у Митровици ношао је даље. Довде се све молбенице крећу на пољу

народно-црквеном или црквено-народном, на нољу културе и на пољу просвете. Једини збор Митровачки сишао је с тога земљишта и пошао на иоље политичко. Он тражи у својим одлукама. да се промени досадањи изборни закон, по којем се обавл^ају избори за овај вис. сабор, и то у томе правцу, да буде и мањина у свом праву заштићена. Тај збор тражи дал^е, да се уведе слобода штампе и зајамчи слобода избора и после тражи један цео конглотерат закона, којима би се стало на нут материјалном, а тим и моралном и духовном пропадању народа. Тај део петиције, који носи на себи јасно чисто политичко обележје, није могао спадати пред високи сабор за богоштовје и наставу, иа ирема томе не могу тај део иетиције са своје стране као известилац тога одбора и мњењем тога одбора ни расветљавати. Из извештаја одбора и из овога мога краткога, објективнога и летимичнога разлагања, изволео се вис. сабор увјерити, да овде у овом великом броју молбеница нравославних Срба, има молба, које су разнородне. Оне су то по самоме предмету, јер имаде у њима молба, које су црквено политичке, имаде које су просветнокултурне, има које су народносне па и политичке. По тенору своме има их, које су молбе, а а има које су жалбе. У разноликости ових захтева и молби има које би но надлежности ишле у административну сФеру рада земаљске владе, а имаде, које су по природи предмета за законодавно поступање. И ове које би ишле у СФеру законодавну, има их, које би сиадале на заједничкн државни сабор, а онет неке које би спадале на овај наш земаљски сабор, а напокон има их, као што сам изложио, и такових захтева, које су просто без-. предметни. Међу овим молбама, жељама и захтевима изложеним у овим многим српским петицијама, има и такових, о којима прије него што би било земаљска влада, било сабор могао што одлучити, ваљало би путем поведених расправа саслушати изјаве и мњења оних Фактора, који ради успешног решавања ових молба не могу остати несаслушани. Молиоци, православни Срби, траже дакле: да се неки одношаји нормирају новим законом, односно, да се оно, што је старим законима нормирано у смислу молиоца промени т теИиз.