Srpski sion

С тр . 128.

„СРПСКИ СИОН\

Б р. 8.

признам, да и у школском закону од г, 1888. има јоште установа, које би се морале променити „ш теПиз" за Србе, припаднике православнога вероисноведања и довести у склад са њиховим аутономним црквено школским положајем. Но можда ии једна вероисповест не осећа толику потребу, да прееађује своју веру у школску обуку, колико вероисновест православна, која је са српским народом у тесаој и нераздруживој свези. То је ево онај главни и најважнији разлог, зашто баш Срби нолажу толику вредност на онстанак њихових конФесионалних школа. Уверен, да ће и вис. влада увидети велику важност питања тога, слободан сам ставити јој на срце, да у споразуму са напшм аутономним меродавним областима по могућности настоји, да се из школскога закона од г. 1888. елиминирају све оне установе, које прече слободан и лак развитак српских аутономиих школа у нашој земљи. Надаље се тражи уведење такозваног интерконФесионалног закона. Данас све модерне државе стоје на становишту равноправноети народноети и конФесија. — То је последица модернога данашњега сватања уређених држава, за коју се је вековима силна борба водила и крв иролевала. Дочим наиме све конФесије напрама државној власти једнака права уживају и једнаке дужности имају, постоје још неке државне установе, које нормирају одношаје цркве римо католичке напрама осталим хришћанским црквама наших краљевина. Како те установе стоје на једностраном стапоЕишту препотенције цркве католичке над осталим хришћанским црквама, то су и њезине одредбе напрама томе једностране, које се противе праведним захтевима конзеквентно спроведене равноправности хришћанских цркава. Преиа је дакле потреба, да се једним законом интерконФесионални одношаји разних вероисновести у земљи међу собом уреде и то на принципу иотпуне равноиравности. Увсдењем интеркон®есионалпога закона спровео би се доследно у опће в-ећ постојећи принцип равноправносги свих конФесија, а тиме би се удовољило оправданим жељама њиховим у погледу њихиве равноправнести у њиховом међусобном саобраћају.

Ове жеље оправдане на либерализму дана^ шњега времена, мислим, да неби смеле наићи на отиор ниједне од постојећих иолитичких странака овога вис. сабора, пак зато држим, да нема стварних, а ни Формалних запрека, да се такав законски предлог са стране вис. кр. земаљске владе на стол ове вис. куће поднесе. Истина до душе, чуле су се неке бојазни, да би таков интерконФесионални закон, сада донесен, могао имати неугодних последица; да би наиме таков закон могао бити поводом, да се исти кривим тумачењем злоупотреби у политичко- страначке сврхе, неунућени народ да се тако заведе и смути. Против те бојазни војује понајпре та околност, што је у широј нашој домовини, наиме у краљевини Угарској, већ давно уведен интерконФесионални закон, без да је исти упливисао неповољно на политичку констелацију у земљи. Ја сам осведочен, да ће сваки Хрват и Србин у нашој домовини, коме је до напретка и слоге стало, оберучке пригрлити закон, који поред политичке равноправности увађа и верску. Хоћемо ли да се сви синови наше домовине пригрле једнаком љубави око њезпнога напредка, онда морамо пристати и на то, да све конФесије заступане у њојза уживају потпуну равноправност између себе. Чекати на време, када поједини агитатори неће моћи узвитлати масе, држим да није сходно. Догод је политичког живота у земљи, дотле ће бити и агитатора, агитирали они са овим или са оним средствима Познајући правдољубље појединих конФесија, држим, да законом зајамчена равноиравност вероисповести у нашој земљи и у њиховом међусобном саобраћају, неби дала повода шовинистичким нападајима на тај закон, а јоште мање да би узколебала или можда побунила иолитичке струје у земљи. У колико постоји бојазан, да би се уведењем интерконФесионалног закона отворила врата неоснованим агитацијама у земљи нротив данашњег ностојећег сустава, у толико држим, ностоји јоште већа бојазан, да ће припадници свих акатоличких вероисповести, запоставлзени у њиховим верским одношајима напрама владајућој конФесији, дати сваком даном приликом одушка евоме оправданом незадовољству. Шта је више основано: или узимати обзира ДАЉЕ У диддтку