Srpski sion

С тр . 132.

„СРШЛШ

В р. 8.

богословни — ни католички ни православни. Јер кад би богословија спадала на свеучилиште, узмите Северну Америку, за коју сам негђе читао да имаде 50 — 60 вера. Кад би свака та вера имала свој посебни Факултет и кад би се свака као знаност предавала, помислите, колика би то неприлика било за саму знаност, јер неби, знала, што спада у њу, а што не снада. Јер за чим иде деловање знаности? Деловање знаности иде за тим, да пронађе, што је материјалиа истина; дајте нађите, где је сада истина код толиких мантијаша, од којих ће сваки своју „знаност" хвалити. У осталом не заборавимо, господо, да су богословију на свеучилишту довукли интереси средовечних владара, који су били приморани са црквом ради њезине моћи пактирати и ио оној „да рука руку пере", међусобно се помагали и услуге су правили Ну данашње друго време имаде и друге потребе, да и не говорим о посве другом схватању појма знаности. С друге стране ја ћу означити, да овај захтев није основан нити у самом устројству православне цркве. Ја гледам на Русију а тој не ћете иорећи да није правоелавна, г де је у њој православна најјача вера. Руоија не има ниједне универзе богословне. Она има духовних академија, училишта, имаде за ви ну богословну науку своје четири лавре: киев'ко-печерску, моековску, петроградску и казанску, на којима се образу.ју богослови и у вишем степену, али на ниједну универзу није повукла Русија богословни Факултет. Ја се чудим петентима, да они нису ишли у том за духом своје властите цркве. ===== (Свршиће ее.) ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Митрополитски Црквени Савет) сазван је за 7 (20.) март о. г. (Архидијецезална Конзиоторија) држалаје своју седницу 17 фебруара (1 марта) о. г. под председништвом Његове Светосги, преузвишенога господина, патријарха Георгија Ђранковића. (Епархијски Админ. Одбор Бачки) држао је седнипу своју 17 фебруара (1. марта) о. г. под председништвом високопреосвештенога господина епископа Митрофана ШевиЛа. (Градва српоке православне цркве у Крижев-

цима.) Као што се из „Позива", на другом месту саопштенога, види, градња наше цркве у Крижевцима отпочети ће за који дан, после свију томе свотом делу задаваних, но у славу Божју и св. ГГравославља савладаних, сметња и нотешкоћа. И ако одбор за градњу исте цркве није нама послао свога „Позива", држећи зар, да се та ствар тиче само појединих партија наших, а никако „Срп. Сиона", а ми уверени, да је то ствар целе наше цркве и народа, доносимо тај „Позив° својом побудом. И најтоплије га преиоручујемо, не само онима, који су у њему споменути, него сваком православном Србину са молбом и нашом, да томе светом побожном православном и родољубивом српском делу и подузећу похита сучим више може. У Босни и Херцеговини. За уредника званичноме листу „Источнику" постављен је јеромонах Иларион РадониК, наставник Богословског Училишта у Рељеву. У Србији. (Орган Архијерејског Сабора.) На предлог Н>. Високопреосвештенства господпна митрополнта Инокентија , донео је Архијерејски Сабор у седници својој од 24. априла 1898. Бр. 43. одлуку, ко.јом се оснива часопис „ Гласник Православне Цркве у Ераљевини Србији ", као орган Архијере]скога Сабора, а који ће излазити у месечним евескама. Први број, за јануар, изашао је, са службеним и неслужбеним делом. Рад на овом часопису поверен је Богословијском Савету, којем је стављено у дужност, да из своје средине састави одбор, који ће дужан бити, да се стара, како о научној ствари овога часописа, тако и штампању његову. Трошкови око издавања подми рују се претплатом, а што не достане из црквеног фонда. Све цркве и манастири у земљи дужни су држати овај часопис, изузимајући оне, које због одвећ сиротног стања надлежни Архијереји буду ослободили. Часопис, сем званичног дела, бавиће се у главном овим стварпма: 1. Да се научно разрађује богословска наука у свима својим гранама. 2. Да се износе и правилно решавају питања из дневне праксе пастиреке службе. 3. Да се штампају поуке пз вере, хоишћанског морала, друштвених и грађанских дужности. Уредник часопису је Добр. М. КовачевиЛ. Цена му је за изван Србије 16 динара у злату. Новац