Srpski sion

Б рој 9.

„СРИОКИ СИОН"

С тр . 149.

се тим приходима потпомаже драмска књижевносш.) 8.) 10000 круна (десет хиљада круна) остављам сриско] женско) задрузи у И. Саду , (на дрва сиротињи и деци на одело). 9.) 10000 круна (десет хиљада круна) срп. цркв, општиии у Н. Саду на ту цељ, да се при реновирању овдашње српске саборне цркве св. Ђурђа набави пега прозора сшакленог МалераЈа. 10.) 2000 круна (две хиљаде круна) овдашњој трговачкоЈ болници докле јој управа у сржким рукама сшојала буде. 11.) 2000 круна (две хиљаде круна) овд. политичној општини, да се подели сиротињи без разлике вере и народности." Слава народнож добротвору -/- Ђорђу Ф. ПедељковиЛу, који се сећао „и српекога народа из кота је ионикао и правоелавне вере у којој је васпитан бно"! Слава иу ! (Квижевни одбор „Матице Орпске") имао је у четвртак 17. фебруара (1. шарта) своју редовпу несечпу седницу под председништвом А. Хаџића, председника друштвеног. Од предмета наиоиињемо: издане су иа оцепу Пјесме Јовапа Дучића, које је поднео мимо расписане награде. —- Примљена су оза дела: Оцена Јована Радонића на „0черкт> културнои истор1и ижпмхђ СлавенЂ"; састанак Андре Гавриловића „Ко раду Уроша Несторовића"; условно „Српске Народне Пјесже", што их је скупио М. О. — Ради оцене гдекојпх важнијих кљижевппх појава из прошле године умолпће се члановп Кљпжевног Одбора и Одељена. — Изашпље се библиотекар, да види једну библиотеку радп евентуалне набавке псте. — Прегледане су свадоџбе Матичиних пптомаци.

Читуља.

ј- Архимандрит НиЋифор ДучиЋ

У Београду је преминуо 21. фебруара о. г. митроносни архимандрит Нићифор Дучић. Архимандрит Нићифор Дучић одужио се и Српству и Нравослављу, и народу и цркви евојој, ii бојном пољу и књизи српској, љубављу и рад)м, као што им се одужити могу и умеју само — велики и благодарни синови. Бог му дао души рајска насеља, а имену и ра-

ду његову остаће у српском народу вечита слава. Слава му ! Нићпфор Дучић, архаиандрит, рођен је 21. новембра 1832. год. у Лугу на Требпшњицп у Херцеговини од оца Језте п жатере Саре Дучпћ, старе српске породице. Почео је учити књнгу у манастиру Дужииа код својега стрица, архимандрпта дужкога Јеветатија Дучића. За тимје свршио богословске науке у сеиппарпјп Београдској; слушао словенску филологију код славнога Даничића. у Велпкој Школи у Београду и најпосле у Паризу у Сорбонп I и II сеиестра: општу код Раибо-а и Лавис-а, ђеографију код Хнмли-а и фплософију код Каро-а; у Колежу францускои: јеврејску стару лптературу и туиачење псалтира код Рене-а п литературу француску код Дешанела. Закалуђерио се врло млад, 1849. године, по жељи својега стрпца у Дужима. Произведен за архпмандрита 1863. год. на Детињу. У то пукоше устанцп у Херцеговинп п рат Турске с Црном Горои, 1861—1862., у којпма је архииандрпт Нићифор Дучпћ бпо та^па рагв и борио се онпм самопрегором и чпстпм родољубљеи, којиж је радио и на свима другпн пољима народног д црквеног жпвота, било у Србији пли у Дрној Горн. Његово убојно оружје било је увек светло тако исто као н оружје књпжевно. Нуђено иу је епископство у Србијп први пуг 1868.; другп пут 1877.; трећи пут 1880.; четврти пут 1883.; пети пут 1889. и шестп пут 1890. год. Путовао је најпре по свпма српским областииа од Бојане до Струие; за тпж по свииа великии државама п престоницама у Европи. По Русији је путовао с митрополптои српскни Михаилом 1866. године. Наместнпштво кнежевског достој.анства слало је Дучића к натријарху Самуилу Маширевићу у Карловце и к вођама опозиције : дру Свет. Мплетићу и дру Јовапу Суботпћу 1869. год. да посредује на пзиирењу пзмеђу њпх, у заоштреној распри око црквено-школских рефорама. Влада краља Мплана слала га је к васељенском пагрпјарху Јоакиму Ш. у Цариград 1882. год. за свето Миро и хилендарске послове у Светој Горп; извршпо је мисију на задовољство. Дучић је био председник одбора за школе и учитеље у српским областима изван Србије од 1863 — 1876. год.; председник одбора за Народну Бнблиотеку и Музеј; председник коипспје за зидање цркава у впзантијскои стилу у Србији, редовпи члаи Главпога Просветнога Савета од 1881. и потпредседннк од 1884 — 1886. год. Српско учено друштво бирало је Дучића впше пута за својега председнпка, које је по његову