Srpski sion

В р. 9

„СРПСКИ

СИОН. 8

С тр . 145

оп18 виае, еИдешН^ие УојуоДе П1зег1а1е, рг1УЈ1е§18 е! ј 11111)118, ехбеп^опеп ађ о1>пг опеге риђНсо е4 сопћпћпИопе". То значи: „Поред слободног веровсповедања, и права се.би војводу бирати поред вривилегиа и других права, слободни будите од сваког оиштег терета и плаћања данка". Цар и краљ Леополд I., уз ову привилегију, која се односи на политички живот српског народа, дао му је и другу привилегију. којом признаје и зајамчује српском народу нраво, да сам себи бира и црквеног свога поглавицу, у иривилегији од 1. августа 1690. (чита): ,N08 1Јеоро1(ћ18 . .. Веш§ш881те с1есгеу1ти8 н! јих1а опепИаНз ес1е81ае дгаесј гПиа Еавслапогит еопзтеинИиет ас погтап уе^епа са1еп(1ап1 Нћеге соп8егует1П1, Нсеа^ие уоћ18 т1ег уо8 ргорпа 1'аси1(;а1е е1 паПопе, е! Нп^иа Ее8С1апа сопвШиеге Агћј-Ерјбкорит, (Јиет 84а1и8 Есс1е8Ја8{1си8 е1 8еси1ап8 1п1ег 8е е11^е<:"" • То зпачи : — Најмилостивије наредили смо, да по обичају источне српске цркве и по норми сгарог календара слободно се обдржавате, и нека вам је слободно између вас од вашег народа и језика вашега српског постављати архиенискоиа, кога ће клир и народ из средине своје бирати! Ово право избора црквене поглавице српски народ у земљама угарске круне и даеас слободна врши на свом српском народно-црквеном сабору у Карловцима Као што сам рекао деснота Ђураф II. допао је егерског сужањства. Патријарх, кад је овамо прешао са српским народом више пута је молио, и шта више народ је слао депутацију у Беч, коју је предводио владика Исаија Ђаковић, да им иусте деспота из сужањства или да им се каже узрок зашто је засужњен. Одговорено им је, да им се деспот не може пустити и навели су за разлог: „шћП таН 1есН 8ес1 В1С роасИ гаНо аШиз". Нншта није скривно, али тако иште разлог државни. Сад српски народ служећи се правом мало час у иривилегпјама споменутим изабра познатог јунака коморавског обрстара Јована МанастерлиЈу за српског вицево;воду, који је са својом народном војском у битцн са Турцима код Оланкаиена године 1691. у одсудном часу одлучио победу аустријском оружју. После овога вицевојводе са сриском народном војском управљали су Рашковићи, из

лозе српских кнезова, све до г. 1717. Сада је требало обратити, а и била је обраћена пажња српског митрополита и епископа са политичког пол.а на обрану православне цркве. Ја се не ћу овде упуштати у повест. Не ћу да споменем ни манастира Марче ни Жумберка, ни других тужних и жалосних овима подобних слика и прилика, нећу да позлеђујем старе невидовне ране на телу православне цркве, него ћу само то да споменем, да српски народ, видећи, да је лишен закона и правде, да му је на вољу остављено, да крвљу праотаца и отаца својих натонљену, и освојену отаџбину своју оставити и др}гу потражити може, дигне се са 100.000 људи и пресели се у Русију. Сад је и оним државницима у Бечу, који су потајно одобравали рад против православне цркве, постала ситуација врло озбиљном, јер је држава са дуготрајним ратовимз била заплетена с Турском, Француском и кроз то јако ослабљена, а бојећи се инвазије турске, требала је српскога народа. За то је царица и краљица Марија Терези.ја 23. октобра 1751. издала тако звани Уег81сћегип§8ра1еп1, којим је уверавала, да она не ће никада допустити, да се вервик српскога народа против смисла привилегија ма од кога прогони, или да се силом на унију нагони српски народ, и за умирење верске савести српског народа излазили су тако звани илирски регуламенти год. 1770.. и 1777. и најпосле год 1779. <1ес1агак>пит Штсит. У овима су се расправљала чисто црквена иитања, дочим се је политичка страна српских привилегија опрезно избегавала. Али српски народ, који се није одрекао својих политичких нрава, свагда их је на својим саборима понављао тако дуго, док није осванула г. 1848. 1. маја 1848. састане се у Сремским Карловцима звана мајска скупштина, која изабере за војводу оберстара Стефана Шупљикца, витеза, а митрополита Рајачића прокламира српским патријархом. Један и други акт одобрен је превишњим манифестом од 15. децембра 1848., који гласи (чита): ,,^1Г Ггапг Јоверћ <4ег Ег8(:е итд. „ТЈизеге 1арГеге иш1 1геие 8ег1)1зсће КаИоп ћа1 81сћ ги а11еп 2еНеп с1игсћ Апћап^ПсћкеН ап Ипкег каЈзегПсћез Наи8 ипс! с!игећ ћеМешшШде бе^ештаћг §е§еп аИе Еетс1е ГГпбегев Тћгопез иас! ХЈпзегег Ке1сће гићтПсћ§1 ћегуог§е!ћап.