Srpski sion

С тр . 228.

.СРПСКИ СИОН".

В р . 14.

троната монашке школе, одржаној 12. (25) матра о. г. у Карловцима, на топлу препоруку и предлог Његове Светости, преузвишеног господина патријарха српског ГеоргиЈа , присутни настојатељи манастирски као чланови истог Патроната, једнодушно су закључили, да се из готовине и годишњих приноса, које манастири за издржавање питомаца монашке школе прилажу, за питомце благодјејанија у Карловцима семениште подигне и издржава, у коме би сиромашни, а при том вредни и примерни ученици к&рловачке гимназије — поред бесплатне хране у благодјејанију — стан и сву опскрбу безплатно уживали. Исто семениште, ирема већ зготовљеном и по Његовој Светости предложеном плану и трошковнику, коштаће око тридесетиосам хиљада (38000 К.) круна, те је Његова Светост овлаштена да изволи све мере предузети, како би се градња истога чим пре отиочети могла. Узвишено родољубље и очинско старање Његове Светости око материјалног и моралног бољитка омладине српске и овом приликом је засведочила Његова дарежљива св. десница. поклонивши пространо и прикладно земљиште, на коме ће се споменуто семениште подићи. Задужени овим племенитим и родољубивим даром Његове Светости и манастира српских из дубине благодарног срца кличемо : Живела Његова Светост, цреузв. господин Патријарх српски Георгије!!! Слава српским манастима !!! д. (Прослава.) У званичном делу доносимо наредбу Архидејецезалне Конзисторије у предмету прославе седамдесетогодишњице живота и десетогодишњице Патријарштва Његове Светости, преузвишенога госнодина патријарха Георгиуа Брапкови&а, као и прославе нолагања и посвећења темеља богословском семеништу, што ће га Његова Светост поклонити своме народу и својој цркви, а које ће полагање и освећење темеља бити на Ђурђев-Дан ове године, после св. литургије. Ове миле и узвишене прославе, одлучило је и православно срнско грађанство Карловачко да свечано прослави, уз суделовање месних просветних завода, певачких друштава и осталих корпорација. У ту сврху изабран је одбор, који ће установљени о тој свечаности програм имати да изврши, достојно узвишене ирославе и узвишенога слављеника, Св. патри-

јарха Георгија, а на задовољство свега грађанства и свију фактора, који ту свечаност прире1>ује. Програм свечаности донећемо у наредном броју. Овај хвале вредан поступак честитога српскога грађанства Карловачка бележимо са задовољством, јер му служи на част. (Архијерејска служба). На празник Благовести служио је Његово Високопреосвештенство, бачки еипскоп г. Митрофаи Шеви^ у Новосадској успенској дрквп архијерејску службу, уз асистенцију протопрезвитера Мллана Ћирића, гимназијског катихете Михчила Миловановића, гтроха Вељка Миросављевића и ђакона Григорпја и Никанора. Пре св. литургије је впреосв. г. еппскоп осветио шест ринида, које су поклонвли шес-т Новосадских грађана. На кору је појала гимназијска омладина. Црква беше дупком пуна побожнога света. (Впархијски школски одбор бачке дијецезе) одржао је редовпу седннцу у среду 26. марта, (11. априла) о. г. после подне 3 сата. (Седнице архидиј. епархијских власти) држале су своје седнице под председништвом Његове Светости преузвишенога госнодина патријарха Георгија ЂранковиИа, и то: Административни Одбор. дана 27. а Конзисторија 28. марта о. г. (Опрема Новосадске гимназије.) Као што читамо у „Њиви", у Будимпешти бавио се прошлих дана унравитељ српске Новосадске гимназије г. Васа Пушибрк ради тога, да по налогу Патроната своје гимназије проучд Опрему престоничких гпмназија и сличних им школа, те да предложи начин како би се нова гимназијска зграда његове гимназије најбољом опремом снабдела. Г. Пушибрк, праћен добрим Чика-Стевом, који му је у послу његовом био десна рука, прегледао је и проучио 5 великих гимназија, и 2 реалке и 1 впшу народну школу, разговорио се и са техничком управом овдашњег мађарског народног гимнастичког друштва, те је израдио себи јасну слику о опреми гимназије према напрецима данашње школске педагогије п хигијене. У Русији. (Дитија светих у руском преводу). „ЧетУи лшнен (житија светих) св. Димитрија Ростовског, у којима су опиеани животи свију светих православне цркве, одавна су занимљивом књигом и лектиром православнога рускога навода. Житија та, наппсана обпчним нашим словенским језиком, местимице су тешко разумљива са многих славенпзама и тежих периода. Ради лакшег р&зумевања тих житија ру-