Srpski sion

С тр , 290.

„СРПСКИ

СИОН."

Б р . 18.

могу се програмима одредити границе. Таква прослава, крај свију ограничавања, и не може се локализовати. Јер патријарх српски и Архи епископ Каржовачки ирипада делој Митрополији Својој, дела патријарха Георгија БранковиИа припадају целој цркви и њезином народу, а иризнање делима тим одјекује у свакој илеменитој српској души и тражи себи одушке, израза свога. Прослава је локализована била на изричну жељу и захтев узвишенога Слављеника, али нико тиме није искључен био, да у њој, ма на који начин, достојно учествује. Ко је осећао добре воље и ко се достојним сматрао да принесе узвишеном Слављенику свој део благодарствених осећаја, да Патријарху своме ода заслужену пошту и признање, томе нису сметале уске границе програмованих одредаба, тај није чекао позива, јер је свестан био, да га на то нозива родољубива дужпост, понос српски и пијетет благодарности према највећем народно-црквеном Добротвору. И дошао је, или ,је учествовао писменом честитком. Учешће је било велико, усрдно, одушевљено. У очи дана и на сами дан прославе свака тачка програма изведена је тако: да су то били сами триумфи узвишенога Слављеника. У очи дала је бакљада била импозантна. Три стотите бакљоносца са педесет лампнјониста пролазили су осветљеним улицама града са урнебесним клицањем, које је врхунац свој достигло пред иатријарашким двором, на балкону којега је сгајао узвишени Слављеник, окружен високопреосвештеним епископима, преузвишеним г. бароном Федором НиколиИем, иресветлим г. председнпком земаљскога сабора Васом Ђур■ђевиЛем, члановима Саборскога Одбора и т. д. Један Сомборац нам је рекао, да ни у Сомбору импозантније бакљаде није видео. За ношење бакљи била је јагма, и многи су ожалошћеии били, што нису са пламеном у руци могли да осветле своје раздрагане груди, које су одбрецале у радости патријарашког славља, те да им се при светлости бакље види понос српски у слављу том. У најлепшем реду и са бурним одушевљењем, уз пуцање тонова, бру.јање звона на свима Карловачким црквама и лену свирку младе ватрогасне банде Карловачке, приспели су бакљоносди и њихови пратиоци, кроз осветљене улице, пред патријарашки двор, пред

којим је искупљено било тма света. Пошто је гимназијски кор красно отпевао милу Химну Светосавску, а потдредседник црквене опишше г. Душан МмлиИ заносно поздравио узвишенога Слављеника, у име српскога грађанства Карловачкога, благоизволео се св. патријарх Георгије захвалити, усхићен и ганут, срнском и целокупном грађанству Карловачком и његовом одушевљењу, којим Га поздравља, у ноштовању и оданости. Речи Његове Светости, да је увек радио и да ће радити веран Краљу, одан домовини, љубећи цркву и народ свој, а бринећи се и за грађанство Карловачко, попраћене су френетичким уеклидима, који су се складно разлегали кроз вечерњу тишину, уз благосиљање св. патријарха Георгија. Богословски кор је на то гроако отпевао лепу химну Његовој Светости узвишеном Слављенику, која је ири свршетку поздрављена била громким усклицима. Пошто је ватрогасна музика одсвирала још један комад, кренула се бакљоносна иоворка у горњи крај града уз потенцирано одушевљење. Била је то дивна појава, силпа овација. Као триумфатор пратио је све то узвишени Слављеник, седи и добри Поглавица наш, са балкона дворова својих. А сјајни месец, који је -— после неколико облацима замућених ноћи — Богом дариваном пуном светлошћу озаривао поносно чело и ведро лице узвишенога Слављеника, открио нам је радост душе Његове и проказао добре и лепе мисли Његове о народу свом, који уме бити и јесте племенит и дичан увек и свагде, кад и где год га зликоварни синови његови не заведу на странпутицу грехоЕа и заблуда својих. Сутра дан ноздрављали су зору пуцњи из тоиова и звона са звоника, будећи још неразбуђено грађанство и миле госте његове на свечаности, које нредстоје. У 9 сахати пре подне отпочела је архијерејска литургија, коју су служили високопреосвештени епископи Михаило, Лукгцан и Митрофан, уз ову асистенцију: архимандрити Апатолије ЈанковиЛ и Димишрије БранковиЛ, игуман Мишрофап ПавловиЛ, протопрезвитер Авакум СтајиЛ и Илија ПеркаЛански, прото лнђели Георгије Мар]анови& и Георгиџ Видицки, управитељи манастира Милушин ЈакшиЛ и Сергије ПоииЛ, јереј Јован ЖивковиЛ , синђел Гаврило Анантјев и јеромонах