Srpski sion

О јр. 294. „ОРћСЕИ

славити и слави и десетогодишњиду комесаровања свога, што на саборима, шго на Св. Оинодима. Преузвишени се одмах захвалио Његовој Светости и подигао Му у здравље и славу красну и усрдну здравицу. После ове наздравио је Слављеник присутиим високопреосв. епископима, а у име љихово узвишеном Слављенику наздравио је, веома лено и топло, високопреосвештени епископ Темишварски Никанор ПхтовиИ, назвавши 10 година патријарховања иатријарха Георгија са 10 драгих алем кааенова у историји наше цркве. Све ове здравице, саслушапе су стојећи и праћене дугим и бурним усклицима. Узвишени је Слављеник прн свакој Њему намењеној здравици, био одушевљеним овацијама ноздрављан. За тим је Његова Светост наздравила тонло Њ. Високопреосвешгеисгву митрополиту Инокеншију, изјавивши, да му веома годи души, да Га се је најближп брат сетио и поздравио изасланством својим, којем тако!ђе иаздравља Јсрдним речима. На овој здравици Његове Свегости захвалпо се архимандрит и ректор Београдске Богословије Еирило овим топлим речима: Ваше Свешости! Слободан сам замолити Вашу Светост, да би сте имали доброту дозволити ми да ову чашу вина нопијем у Ваше драгоцено здравље — као ноглавара православне Цркве српске у земљама круне СтеФанове. Св]ашјејши Владико! На данашњи дан навршило се равно седам децепија од како си угледао светлост Божјег дана; на данашњи дан испунило се пуних десет година од како носиш дично име Митрополита - Патријарха св. цркве у православној српској Митрополији Карловачкој. Ко је с пажљом пратио цео Твој рад од како си се носветио на служење Богу и Његову светом олтару; ,ко је пратио Твој нлемепити и родољубиви рад у служби св, цркве, св. православља и драгог Твом ерцу народа Ти српског, а нарочито за ових десет година Твог Патријаршества (а ретки су, који све ово нису пратили): тај ће из дубине душе своје узнети топле молитве ка

СИОа*. В р . 18.

ирестолу Творца, што Те је милост Његова чувала и кроз дуг низ година пропратила, цела и невредима, кроз бурне таласе многостручног и тешког Ти рада. Твој племенити и родољубиви рад пије могао остати не опажен и у цркви Краљевине Србије, а томе је јасан доказ указаиа братска пажња поглавара српске цркве према Твојој светој личиости. Између две сестринске цркве вазда су постојале тесне везе. Млада српска црква, кад је — да се тако изразим, била још у повоју, никада ие може заборавити оне услуге, што јој је учинила њена рођена сестра — овострана српска црква, а нарочито Карловачка Митронолија, давиш јој несамртне раднике на пољу црквепом и нросветном. Имена: Петра Јовановића, Ликогена, Гаврила Ноповића, Герасима Сгојковића, Јевгенија Симеоновића, Теодосија Мраовића и многих других »осленика па културном по.љу, на благољепију црквенском, златним су словима записана у повесници срнске цркве наше. Дао би Бог, да те везе не само не ослабе и да се у будућности одрже, него да се још и боље утврде, а на радост и благо св. нравославља обеју цркава и њихових верних. У то име кличем Ти, Св. Владико: Живео дуго, дуго, и да Ти преблаги Творац дарује душевне и Физичке снаге, те да истрајеш на нољу мучнога Ти, али и племенитог и родољубивог рада Слава Ти! Пошто се стишали усклици, којима је ова реч архпмандрита Кирила попраћена, благоизволео је узвшиени Слављеник наздравити Саборском Одбору, који данас, месго Сабора, застуна — било коме нраво или не било цео сриски народ Митрополије Карловачге. Што тај Саборски Одбор није замењен новим, крив је Сабор, који је сам себе дезавуисао, не свршпвши иоверени му, и светлом Круном и потребом цркве и авгономије, задатак, а није томе крив ни узвишени Слављеник, ии данашњи Саборски Одбор, ни кр. Повереник. Бог нека суди ономе, ко је кривац, Бог нека суди ономе, ко пречи уређење и наиредак наших народно-црквених иослова. У име Саборског Одбора захвалио се је