Srpski sion

Стг. 372.

-СРПСКИ СИОН".

Б р . 23.

Ком би се могли новјерити ? Тако су исто клеветници и лажови они, који са улагивањем, ласкањем и притворном хвалом ласкају ближњему своме. 0 змијински роде! 0 најкукавнији изроде рода људског!! Па браћо, да вам кажем сад, какав је гријех оговарање и клеветање. Од на.јнезнатнијег па и у шали оговарања. до на.јцрње клевете, то је увијек смртни гријех. Пма разних врсти змија. Све нијесу једнако отровне, али ниједна није сасвим нешкодљива (8е»'пеп). Тако је исто и са оговарањем, ма које врсти оно било. Оговарање је смртни гријех, то каже св. Писмо на стотину разних мјеста : Клеветник заслужује смрт. Мкш тлкокла ткор /Ацли достоини слирти сбтх (Рим. Гл. I. 32). клеветник је мрзак у очима Божјима. (Шс1) Клеветник је једнак лакомцу, нрељубочинцу, разбојнику, крадљивцу, отимачу туђег добра, и као таков не наслеђује царства Божијег. (Коринћ. гл. VI.) Браћо, оговарање и клеветање је смртни гријех. То нам каже и сами разум наш. Поштен човјек цијени своје име и глас; па му ви, то драгоцијено добро одузимљете без суда и пресуде, без узрока хотимично, злобно. То је браћо смртни гријех проти љубави ирема ближњему, иротив правде, проти саме савјести своје, проти Бога, који забрањује лаж и клевету. 0 страшан је гријех оговарње, оцрњивање, клеветање. Измислигељ, лажних новаца, писац без савјести, који заводи мишљење, ко.ји изврће истину, који назива добрим оно што је зло, а злим оно што је добро, није ли црни клеветник? Па нека таки јадник и опозове своје ријечи од лажју проузрокованог утиска, остаје нешто; често врло много, као што се на чврсто свезану уду познаје траг везан кад се он прекине ил раскида. Слушати оговарање, одобравати га, охрабривати на њ, увијек је смртни гријех; јер који то чини тај је сукривац клеветника и оцрњивача; јер као што смо већ казали, да није оних, који слушају клевету и лаж не би било ни клеветника; као што неби било ни хајдука, да није оних, који их сакривају. Један црквени учитељ рекао је: тешко ми је расудити јели кривљи онај, који клевеће или онај који клеветника слуша. (Вегпас! <1е сопсМега* 1Лћ. 2.) Браћо! Сваки од вас који би чуо клеветање, оговарање, ма какве врсти оно било, треба, да поступа као праведни Јов:

(готрохх чшнчеима непракеднмхх, ш средм же з8бшкх и\« гр/лкленје нва^х. (Јов XXIX. 17.) Као псалмонијевац: ЛклевЈтакмраго таи искре= нЈАг« скоего, сего изгон/Л^к. (Пс. 100). Сажаљевао сам оног, који би но наглосги својој надао отворено у гњев, ал кад бих слушао кога, који би потајно измишљавао отров своје злоће, осјећао сам се као изван себе, и сматран сам, да ми је дужност таковог прогонити. Тако каже пророк цар Давид. Долагивање дошаптавање, које има црну и злобну намјеру, да завади да раздвоји, да заледи међусобне осјећајељубави и пошговања, то је увијек смртни гри.јех. Таки људи, који угасују љубав, који распирују мржњу, међу сусјелима, међу пријатељима, међу рођацима, међу народом, таки су људи проклетници вели св. писмо. 'Гаки су заслужили смрт. Браћо има ли драгоцјенијег блага од пријатеља, који је достојан тога имена, без кога нико не може живити? (Св. Тома Акв. 2. 2. ^и. 74. аг1. 2). II то добро, клетник-долагивало и трчилажа, одузимље вам најгаднијим срествима. Таки су гори од обичних клеветника. И ласкање је гријех, а кадкад врло тежак гријех, за оног који ласка, као и за оног, који ласкање прима, јер ласкање је ријетко кад без лажи. Ласкањејеврло тежак гријех, кад хвали и кад одобрава какву ману; кад има какву црну намјеру: ( у Е Д1Ј1И Л10А КОЛШЛ Л Л1 (р10КК, С1К> Т (К 'к ДДЛ1Х к'жен8, токлш) к8ди лш к'сћ.та силм, и покорди крани Гдни (I цар. ХУШ. 17). Тако је говорио Саул Давиду, а у исто вријеме смишљао, да га погуби. Оучитми, в'кл!и, акц ) истинжх еси, и п8ти Бжн« коистинн8 оучиши, нерадиши ни Лкол1же : \ч зриши ко на лице ч{лок-ккц)Л1х. (Мат. XXII. 16.) Тако ласкавим ријечима говорили су фарисеји Христу са црноа и грјешном намером, да га кашње издаду и погубе. Ласкање је ос.обито тежак гријех, кад когод, код самртничке постеље тјеши болнога, успављујући га лажном надом, да није још вријеме, да прими причешће, пријатеље, родитеље, и да се у тој скрајњој погибељи измири са Богом и свијетом. Достасмо казали и доказали, да је оговарање најчешћи и најобичнији гри јех; ал баш је због тога врло тежак. Не оговарајте дакле. Не будите брзоплета и лакопона језика, ни радозналих ушију. Браћо, не гријешите ни оговарањем, ни ласкањем, ни