Srpski sion

Б р . 25. „ОРБСКИ

Серафпма Винчића и јеромонаха Привиноглавског Теофана Узелца, те двојице ђакона. На бденију је нроповедао протосинђел др. Георгије Летић, а на св. литургнји архимандрит Анатолије ЈанковиЛ. Славски кум био је Жарко СтаниЛ, волепоседник нз Вуковара. (На испиту зрелооти) у Карловачкој Гимназији председава као изасланик кр. земаљске владе велеможнп господин др. Јулијус Домац. Испит је отпочео у среду, а завршиће се у понедеоник (сутра). (У Богословији Карловачкој) било је концем прошле школске године 1899/900 слугааоца свега 83., п то из Архидпјецезе 34, Горњо-Карловачке 8, Пакрачке 2, Бачке 22, Вршачке 5, Темишварске 10, Будимске 2. Приступило их је исппту п положило у I годинн 24, у П години 13, Ш години 9, а у IV години 14. Од овогодишљих слушаоца IV. годпне добали су абсолуторне сведоџбе; Бикицки Панта, Вуковић Константин, Гајић Милош, Јанковић Димитрије, Косгић Александар, Недељковић Павле, Павловић Марко, Петковић Сава, Гајачић Душан, Срдпћ Јован, Станпшић Никола, Стануловић Макспм, Суша Томо и Чудић Јован. По дијецезама су међу овима: из Архидијецезе 8, Бачке дпјецезе 2, Горњо Карловачке .4. и Темишварс&е. (Са Карловачке Гимназије.) У Карловачкој нашој гпмназијп било је у прошлој школској годинн свега 312 ученика, 309 јавнпх п 3 прпватна. По завичају било их је из Хрватске 50, Славоније 187, Угарске 52, Босне и Херцеговине 12, Краљевине Србије п Црне Горе 10, из Далмације 1. По вероисповести било их је православних 292, римокатолика 19 и грчко-сједињених I. У II. течају прошле школске годпне добнлп су сведоџбу I. реда с одликом 54, I. реда 206, привремену (с дозволом ноправка) 29, П. реда 15, Ш. реда 5. Неиспитаних остало је 3. (Са Новосадоке Гимназије). У Новосадској нашој гимназији билојеконцем школске године 1899/900 испитанпх ученика 400, (388 јавннх п 12 приватних). Од ових било је из Новог Сада 49, из Бачке жупаније 155, из других жуианија угарских 49, из Славонпје и Хрватске И9, и» Босне и Херцеговине 21, пз Србнје 4, из Црне Горе 1, из других земаља 2. По народностп било је; Србаља 382, Мађара 1, Хрвата 15, Немаца 2. Успех је бпо: из свију предмета врло добар код 16 ученика, из свију предмета најмање добар 88, из свију предмета најмање довољан 234, из једног предмета недовољан 9, а из више предмета 17. У владању је оцењено њих 211

СИОН.« , С хр . 407.

са добро, 163 са по законих, 8 не са свим по законих и 6 рђаво, а кажњено их је укором од управитеља 3, укором пред проФесорским збором 4. Будућа гаколска годнна 1900. почеће 1. септембра но н. к., по Божјој вољи, у новој згради гнмназпјској. (За измену саборског изборног реда.) Свеште нички збор нротопрезвнтерага Вилићкога (ГорњоКарловачка дијецеза) сакупљен дана 1. (14.) јуна о. г. у Оточцу једногласно се изјавио за пзмену постојећега саборскога реда за избор посланика на народно црквени паш сабор. Разне белешке. (Универзитетско образоваве и свештенство.) У Немачкој се све впше шири уверење, наравно код протестаната, да је универзитеско образовање за свештенство најбоље и најподесније, и тамо су прот. свештеници махом свршили упиверситет. Сад се јавља нова струја, која устаје протпв тога да је за свештенике потребно университетско образовање. Уређење и карактер унпверзитетскога образовања, исповедају следбеници те нове струје, ни колпко не припрема човека за дужности, које прнма на себе као свештенпк. У немачким универзитетима нема никаквог надзора иад онима, који се спремају да прнме свештенички чин- Они који сврше прво универзитет, па се после посвете свештеничкоме позиву. обпчно пре примања свештеничкога чина проведу пзвесно време као правнпцп или лекари, живећи сасвпм слободно, па тек после нолажу богословске испите и постају свештеници, нгго је веле, за цркву и свештенетво више од штете но од корлсти, јер су ови свештеници без верскога одушевљења, тако потребна доброме свештенику. Садашња се богословска занпмања на факултетнма поглавпто састоје у питању и одговору: шта је истина ? А да лн ово истражавање истине будућим свештеничким каидидатима даје праву спрему за њихов будући позив ? Овога ради мисле, да би боље било оне, који ће биги свештеници, место овога истраживања пстине поучавати чему впше одређеном, што би боље одговарало њиховој будућој служби цркве. Читање дела светих отаца и бољих хришћанских писаца било би, по њихову мишљењу, много корисније за ученпке, који се спремају за свештенички иозив, но што су заморна решавања филолошких пптања и другпх ствари. Учрнике треба упутити, да добро изуче позитивне хришћапске исгиие, а не упознавати их са сумњама, које су поједннп мислиоци псказивали п затим их и сами обаралп.