Srpski sion

Б р. 25.

.СРПСКИ СИОН."

стр. 403

фонда све до скора, своју породиду као праву сирочад оставити. За то није чудо, да се свештеник био претворио због сесије — само ако је имао — у неку врсту економа, кад му је она била главни извор за његово живовање то се томе нослу тако предао, да је можда и пренебрегао и занемарио главну дужност своју, што се, ако не одобрити, а оно бар у неколико разумети даде. Заиста се човек дивити мора нашем сабору, што је био таког уверења, да ће се моћи наћи такових људи, који ће, уз потиуну квалификаг^ију с исиитом зрелости и четир године богословије, а у више ирилика са 700 фор. неуредпе дотације. без уредне илате, без иристојног иарохијског стана у забитом селу, без икаква обезбеђења себе и своје по родвце, хтети а и моћи одати се срцем и душом тако узвишеном позиву, а да са те стране не осети велике штете и губитка света нам вера и црква православиа. Још више се чудити оном заиста монструозном несаразмеру у наилати, какав ћемо заман ма у ком сталежу тражити, оној заиста врло неправедној наплати свештенства, у коме није реткост видети оседела старца, иначе честита и примерна свештеника. како је цео век свој провео у најскровитијем месту уз не впше од 700—800 фор. неуредне илате, патећи се породицом својом целог живота; док на другој страни видети свршеног богослова још у капуту изабраног за пароха у општини, у ко.јој га, као младића, чека дотација од 3000 фор. а можда и више, са свим уређена и осигурана, парохијски стан, који личи каквој палати, те узев још у обзир локалне и друштвене прилике са свима месним удобностима и угодностима, а да загледате у квалификацију, ви би се у више прилика пренеразили, јер није немогуће, да баш тај свршени богослов, а тако сјајно дотирани парох у многоме заостаје иза дугогодишњег свештеника, ко.ји је у ревној служби Богу готово оседео. Има ли тог чуда и неправде у другом сталежу, већ смо напоменули! ? Но да ово најмање приличи свештеничком сталежу не треба ни говорити. Јест незгодан материјалан иоложај и онај несаразмер у дотацији у многом је убио вољу за рад, а од многога створио страховитог кортеша који при компетовању на бољу парохију не би презао ни од таких сред-

става, којима би деморалисао будуће своје парохијане, с друге стране тога ради растао је број оних мањих парохија, ко.је би остав« ши без сталног пароха свога, бивале изложене вечитом администрирању, па још и неспособних лица. А колико је то шкодило светом православљу, колико ишло у прилог назаренству излишно је и једну реч трошити. Уза све то педостатак у тачном и савесном надзору над јавним и ириватним животом свештеника, над његовим радом као вероучитеља, свештенослужитеља и душепопечитеља, — о чему да се од увек озбиљно рачупа водило и ирема сваком свагда без пристрасно иоступало — у много је прилика узрок што је назаренство тако снажно могло раширити своја крила у народу нашем. И појава тако званих надрикгшга у готово сваком месту много је ослабила веру у народа нашег, који сваком даном приликом или из зависти према свештенику, или због своје „учености", или из других прљавих побуда, покушава-ју да побију важност вере и цркве Христове, не бирајући средстава ни начина у свом неродољубивом и несрпском раду. Такима као да и нехотице, на руку иДе, својим немаром и равнодушношЛу ирема цркви и светињама вере своје, на жалост, и добар део учитељства нашег — част нека је изузецима — и на вероисповедним и комуналним школама, нарочито и ве&ина наше иншелигенције , којој ипак, по речима нашег народа „добро иде", и ако се слабо сећа цркве своје, као да се црквена свест и љубав према светом православљу доказати може и без похађања цркве, без приступања тајни светога нричешћа, другим речима без вршења најважнијих прописа своје вере и цркве. На послетку па и само наше новипарсшво, као црецставник нашег јавног мњења, сејући страначку страсг, којој не може ни свештеник већ да се извије, износећи више пута и та.кове ствари које шкоде угледу сталежа свештеничког, а посредно и цркви којој служи — у место да се бар најпре све на надлежно место подноси и тамо злу лека потражи, а самој ствари помогне — у неколико утрло је пут, спремило земљиште, да се назаренство тако брзо могло у крилу народа нашег раширпти И одомаћити, (Наетавиће се),