Srpski sion

Б р. бб.

„СРНОКИ СИОН."

О тр . 415.

квењака, дрквеног појца, тутора, скупштинара, одборника ил иредседника, а знајући за његову иисменост, ево га са Вуковим преводом светог лисма, меће му у руку, диви се његовом течном и разговетном читању, ласкајући му, да би могао, док није у стању да у својој цркви ништа постигне, у скупштини и у друштву њиховом доћи до те висине, да свима њима и само свето сисмо тумачи. А зар то мало ласка сујети појединца, на још увређеног и огорченог лица? Зар то мало годи самољубл>у са наведених разлога увређеном члану православне иркве Христове? Само мало више заузимљивости од стране ирепреденог назарена уз познати и смишљени план, у чему се, како рекосмо већ, никад не оскудева, и жртва је готова, а број синова светог православља за јецан се и опет смањио. Рад је тај увек скривен и потајан по примеру душевног разбојника. Вреба се свака могућа прилика само, да се жртва из вида не изгуби. Да би се чим пре постигао усиех, не треба ни на то заборавити, да се мисионар назаренски служи још и застрашивањем, да већ сутра дан може бити касно и све изгубљено, те се за то ваља ножурити, иначе се може доцкан стићи на деобу царства небеског. Да ће ово бити од превеликог значаја за решење и одлуку дотичнога о што скоријем прелазу у назаренство, излишно је и сиомињати. Помисао, да би у тај час дотични отићи могао к свом свештенику, да од њега савета и обавештаја иотражи, готово да је искључена. Истина да би му тај савет и сувише био потребан, јер поред све његове писмености, у њега нема довољног, но само површног познања своје вере, но од тог корака задржава га с једне стране његова лична сујета и понос што неће да зависи од свештеника, још више пак мисијонар назаренски, који се још у почетку и за времена постарао, да у срце жртве своје бацн семе горке мржње и неповерења шта више одвратност према том „књижевнику" и „фарисеју" — негдашњем његовом душепопечитељу и свештенику. Мисионар назаренски уз то никако не заборавља да се користи и Харфом Сионском, као и оним разумљивим и простим назаренским молитвама у скупштини, та ово су му тако згодна средства, којима настојава да још више ослади и омили својој жртви заблуду

назаренску. Све то пак годи истој и све већма иотхрањује у њој личну сујету при помисли, да може, за не дуго време, у скупштини сести и на оно место, са којега се и свето писмо тумачи, те на крају крајева одводи миспјонар, жртву своју као у неком тријумфу, са пуно славе и ионоса први пут у „скупштину" назаренску. Каква срећа за мисијонара, да му на њој већ сви завидети морају!! Ето из какве побуде обично писменији ратар ил занатлија напушта своје дично свето православље и баца се у наручја заблуди назаренској. Те сада нам преостаје да још разгледамо: 3. Прелазе из користољубља, које кад и кад може да прати и религијозно-морална иобуда, но има их доста и из чисто себичних рачуна и материјалних интереса. Јер сама социјална односно материјална страна назаренског учења, има у себи врло много за наш свет привлачне снаге — особито с обзиром на све лошије материјалне прилике нашег народа, на све веће трошкове и излишне издатке у животу нашем — да отпада од свете вере своје и тражи олакшице у прелазу у назаренство. Да је такав начин живота уз прекомерно трошење и лудо арчење нашем народу дозлогрдио, то се може већ на сваком кораку чути; да такав живот добру не води, то већ види и старо и младо. Али зато је врло редак опај и готово да га нема, који би имао толико моралне снаге, да удари другим бољим путем и да се свега тота отресе. Коме већ нису дозлогрдили они силни трошкови ночев од рођења и крштења нашег детета, па оно пијаичење и расипање при просидби, даривању, испиту сватовима, деверским, кумовским ручковима, погачарима, при свечарству, погребу, даћи, разноврсним нарастосима, задушницама, храмовним славама, дакле и нри самим црквеним обредима у дому, уз цркву,и на гробљу?! Ко сме и може одобрити оно бездушно расипање у зноју заслужене крајцаре на сјајно одело свилу и кацифу, на дукате и сребрна дугмета за мушко и женско, на оно бекријање у недељне и нразничне дане, на распре, зађевице, парнице те силне адвокатске и судске деобне трошкове и томе слично. Докле се код нас увуче неслога и раздор