Srpski sion

бр. 26

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 417.

прали (Мар. 7, 5), и док то не би учинили, не бп се ни хлеба прихватили (Марк. 15, 1. 2.); седмично су два пут иостили, као понедеоником и четвртком (Ј1ук. 18, 12), на одело своје исписивали су речи и изрекз из закона Божјег и у опште спољашњии начином су вршили све прописе закона, али им је срде било покварено и сва њихова нобожност смерала је не у славу Божју, већ на сопствену њихову корист и дику. Због таквог лидемерног изигравања п ругања закона Божјег, корео их је Христос Спаситељ (Мат. 23). Фелонк или тачније фшолћ је грчка реч угкожоч или фа^блујд — огртач, и гастављена је из ср&мвхса, рашШиг — шири се и олод сав , те тако означава сасвим широку одеИу. Фелоном се назива широка, дугачка и округла свештеничка одећа, која нема рукава, већ само један отвор за главу. Фелон нам преставља онај пурпурни огртач, у који обукоше Спаситеља када Му се ругаху. Ио облику своме јер умотава дело тело — фелон означава промисао Божји, којим он бди над свим и стара се за све. Предњи део фелона је обично добро исечен, или ако је и спреда врло дугачак, нодиже се и на пудета заппње, да би свештеннк могао рукама удобније мидати, што му је неопходно иотребно при богослужењу. У прва времена и епископи употребљаваху фелон, који се само тиме разликовао од свештеничког фелона, шго је украшаван био многим крстовима, те с тога се звао по/птгакрУелњ т. ј многокрстном одећом, У току времена епископи престадоше употребљавати фелон, те уместо њега почеше носити сакос, ко.ји је истога значења, као и фелон, (в. саккосх). X. Хднаанх — је земља у којој становаху људи, који водише порекло од Нојева сина Хама. Граниде ове земље бејаху: са истока река Јордан и Еуфрат, са запада Египат и средиземно море. с југа арапска иустиња и са севера гора ЈГиван. Хкалнтнм (к. ст'|\и(1а). X е р 8 к 1Л« с к а а п'кснк. — Јеврејска реч сћегић, у множини сћегиМт, долази од глагола сћагаћ — орао (орати). Из овога се види, да Јевреји престављаху себи Херувима, као животињу која оре — у облику вола, Пророк Језекиљ нам преставља Херувима у

облику човека и лава, говорећи; Дка иица ХсрКкТ/мВ и Хер55кТл|8 (т. ј у сваког Херувима су два лица) лице чслок'кческо . . . . и лице лккоко (Језек. 41, 18, 19.). Он нам преставља Херувпме тако|е под видом четири животиње, кад каже: четмри же лица коел|8ждо и\х: единол«!? лице ^рбшлш (т. ј. телеће), лице же др8г«л18 — лице челов-кче, третн же лице лккоко, четвертое лице оцлее (Језек. 10, 14). Узевши то све у обзир, можемо закључити, да се нод четири апокалиптичке животиње подразумевају Херувими (Апок. 4, 7, 8); а дотичнпм животињама пак говорн св. Јован тајновидад овако: II падошл дклдјсатк четмрн старцм и чјтк1 ри жикотна и поклонишлса Когоки скд /л1ц(л|8 на престол'к, глјголмцјј: длшнк : лллилбм. Према томе је дллилКТа — ^кллнте Богл херувимска песма (ср. аллилВЈа). Све остале речи познате херувимске песме, само су нристун или припрема верних за појање праве херувимске песме: аллил^Ја. Смисао односне песме је овај: „Зарад тога, да би достојно могли примити у себе (у св. Причешћу) дара нас свију, Кога невидљиво, са славом прате чинови анђеоеки — одбацимо заборавиме сваку животну бригу, тајанствено престављајући Херувиме и животворно.ј Тројици певајући најсветију песму: ,,аллил$Та, аллил^Та, аллилбТа". За време иојања херувимске песме бива велики вход, на којем се сномиње владар државе, епископ дотнчне области, свештенство, клир, војска и народ — ради чега се херувимска иесма у половини прекида и после односног сиомињања продужује и завршује. ХиротессТа и ^иротонТа (к. р8копо» ложжп и р^кокозложжп). ХорВгкх — од грчке речи -/ортјувсо предводим, уирављам хором. Хоругвама се називају црквене заставе (барјаци) на којима су изображене свете иконе, а на врху држаља им блиста се крст. На литијама и крснпм ходовима, заставе се ове носе испред народа, те изгледа као да оне праве, крче пут целом побожном походу. Хоругве значе да Црква Христова пролази на земљи по крсноме путу т. ј. да се под знаком часнога крста бори са злим жељама овога света, — телом и ђаволом. Велике црквене заставе називају се код нас и литијама, зацело због тога, што се