Srpski sion

Б р. б().

С. 0. 4742./ през. ех 1900. 102 1—3 С Т Е Ч А Ј Ради попуњења једног уиражњеног иитомачког места у етип. заклади блаженопок. А. Е. М. Мојсија Путника са :0д. 400 круна овим се расписује стечај. За стипендисте могу бити изабрани само ученици српске народкости и православне вероисповести и то ученици гимназије, реалке, занатлијских, трговачких, економских и рударских школа и виших наука и исти уживају стинендију све до свршетка наука, ако покажу добар усиех у науци и добро владање. То имају исказати на крају сваког течаја. Ко уживавећкоју стипендију, не може бити у исти мах и питомац ове закладе. За слушање иаука ван земаља угарске круне уз уживање ове стипендије потребна је претходно получена дозвола високог кр. уг. министарства богочасти и јавне наставе. Крсним листом, шк.олском и лечничком као и сведоџбом сиромаштва снабдевене молбенице ваља поднети срп. прав. нар. црквеном саборском одбору у Карловцима најдаље до 2. (15.) септембра 1900. год. с тим, да у молбеници ваља казати, камо да се доетави одлука саборскога одбора после седнице му, а матурапти још и то: којој струци ће се одати. У Карловцима 18. (81.) јуна 1900. године. Председништво срп. прав. нар цркв. сабореког одбора. С. 0. 4710 прсв. ех 1900. 89 3—3 С Т Е Ч А Ј. Овим се расиисује, стечај ради понуњења једног питомачког места у стипендијској заклади Дапила и Јулке Ђањанипа за више богословско образовање са стииендијом од год. 1000 круна. Нитомци ове стип. закладе морају бити младићи источне нравославне вере и српске народности, који су телесио нотпуно здрави, доброг владања и даровити; који су свршили нижу гимназнју и који ће бити дужни учити вишу гимназију, у којој су облигатни предмети немачки и маџарски језик, по свршеној пак гимназији имају учити богословске и иравне науке у оном заводу, који свагдашњи православни архиеиископ карловачки, митрополит и патријарх српски буде одредио, а по свршепој науци имају ее ставити свагдашњем натријарху српском на расноложење ради службовања и практичног оспособљења за сврху, коју је завештатељ ове стипендијске закладе одредио.

С1Р. 495.

На ову стипендију имаде првенство потомство од рођене браће завештател>а; Стевана, Лазе, Василија и пок. Николе и Станка Бањанина, а када се те лозе умале или их нестане, то долази потомство рођ сестара завештатељевих; а када лоза од браће и сестара завештатеља изумре, долазе на ред потомци од полубраће (стричевића) и полусестара, а кад све лозе ближих и даљих сродника завештатељевих изумру, онда има првенство ваљана и честита младеж од оних становника опћине Јошанске, роднога места завештатељева, који носе име Бањанин; а кад и ти изумру, имају првенство добра деца сиротна и младеж од роднога места завештатељева Јошана у Лици; најпосле ову стипендију могу добити Срби источно-ирав. вере окружија личко оточкога. Међу нросиоцима, како сродницима, тако и иесродницима, имају првенство они, који су сиромашнији и бољи у науци. Просиоци имају своје ваљано, исправама о евевтуалном сродству, о народнсти и вери, успеху у науци, о стању здравља и имовинском стању, инструјисане молбенице најдаље до 18. (31.) августа 1900. нодиети пресвет. г. Петру пл. Јурковићу, вел. жунану сремском у Вуковару, као прочелнику постављених иоузданика завештатељевих при дељењу ове стипендије и у молбеница навести, камо да им се достави одлука саб. одбора после седнице му. У Карловцима 7. (20.) јула 1900. год. Председништво срп. прав. вар. цркв. саборског одбора Број 91. 1900. 107 1—2 С Т Е Ч А Ј. На овдашњој срп, прав. вјероисповједној школи, има се са 1. септембром т. г. мјесто учитеља попунити. Плаћа годишња јест 800 круна, станарине годишње 200 круна, те ини приходи од водице, спровода и т. д. Дужиост је учитељу осим школске службе, појања у цркви, нодучавати учеиике ове школе као и више пучке школе у црквеном појању те вођења пероводства код општине. Натјецатељи имаду евоје ваљано инштруисане молбе потписаном предсједништву најдуље до 15. августа о. г. поднети. У Костајници, 11. јулија 1900. Срн. нрав. црквена оиштина. Управвог одбора предсједник; Перо ТриФић, с. р.

„СРНСКИ СИОН. а