Srpski sion

С тр . 488.

„СР11СКИ СИОБ."

„Тад одоше Богу на диване Молише се за три бела дана И три тавне ноћи без престанка, Молише се и умолише се • Бог им даде од небеса кључе, Затворише седмеро небеса, Ударише печат на облаке, Те не паде дажда из облака Тиха дажда, нити роса тиха, Нит' обасја сјајна месечина И не роди вино, ни ишеница, Ни за цркву часна лнтурђија Пуно време за три годинице : Нрна земља испуца од суше У њу живи нропадоше људи; А Бог иусти тешку болезању Болезању страшну срдобољу, Те помори и старо и младо И растави и мило и драго. Што остало то се покајало У Господа Бога веровало." Тако нам ето каже св. писмо, и тако народна песма наша ; а како је данас? Расудимо ли праведно о делима нашим и ми ћемо морати — на жалост и срамоту нашу — признати, да се ми врло мало, а скоро ни мало не разликујемо од безбожног цара Ахава и царице му злочесте Јозавеље! Јер као што они од правог Бога отпадоше и лажном богу Валу притекоше, тако исто и ми данас напуштамо истиног Бога, иа се обраћамо и молимо којекаквим лажама и варалицама: врачарама и бајалицама. Та ми данас кад допаднемо каквог зла, паднемо у какву несрећу, снађе нас каква болест — ми онда не притичемо Богу, нити му се молимо, да нас он од зла избави, од нас несрећу уклони и да нас болести опрости; него и ми идемо и тражимо помоћи код којекаквих гатара и врачара и молимо их и дајемо им Бог зна шта, само да нам траг преокрену, ие би ли се срећа нами окренула! Па ко нам преврће траг, од кога тражимо среће?Од онога, који и сам среће нема, и који би — да може — прво себи траг преврнуо, најпре себи срећу уделио! Дакле више верујемо — тако рећи сваком другом, него ли Богу! Верујемо, да нам ова и ова врачара може дати срећу,

а нећемо да знамо, да је срећа у Божјој руци и да само Бог срећу дели. Та зар није неразумно и несмишљено — као што иаша пословица вели: „тражити у слепца очи", па зар онда није још грђе и горе: тражити помоћи од онога, који номоћи не може, искати среће од оног, који среће нема?! Или зар има кога изнад Бога, па да може Бога натерати, да удели срећу ономе, коме он хоће, но који срећу због какве кривице своје заслужио није?! Па што је најцрње и најжазосније, кад кога после чарања и врачања постигне опет каква несрећа, а он се онда тужи и ропта на кога ? — на Бога !! А зар на Бога, брате Хришћанине, та ти од Бога помоћи ни тражио ниси, та ти од Бога среће ни молио ниси; па ако се Богу и обратио и њему помолио, то си учинио тек кад си све гатаре и врачаре обишао ! Али не на врачаре и гатаре и којекакве варалице, него нам св. гшсмо каже, да се не уздамо ни па „ кназм на сннш чмок 'кч (скк1А", јер у њих ,,и'кстк спасешА". А како стојимо с опим, што нам каже лепа песма наша? Руку на срце, па нризнајмо истину, даје: И данас „земља проклета Где 'но јесте Божје незаконство". Јер да и не спомињемо друга безакоња доста је и млого је кад само напоменемо, да и данас: „Не светкују свеца никаквога Нити жегу у свеће Нити служе Божју литурђију". Та по чему ћете ви данас распознати недељни и свечани дан од обичног тежатника, — радног дана? Кад је радио време — ни по чем, јер се данас ради свецем и недељом као раддним даном, не мисли се тога дана на одмор и свој и стоке своје, а још мање на то, да треба тога дана доћи у св. цркву и ту срдачно Богу благодарити на томе. што нас је прошле недеље нодарио зцрављем, те смо могли наше иослове обављати, и да се тога дана треба у св. дому Божјем топло Творцу помолити, да нас он и идуће недеље здрављем благослови, како би се но нужди и за тело своје" побринути могди,