Srpski sion

В рој 32.

„СРПСКИ СИОН«

С тр . 525.

ЛИСТАК. Белешке из црквено-школског и просветног живота. У Митрополији Карловачкој. (Рођен дан Његова Величанства.) Јучерањи свечани дан, као седамдесети нревишњи рођен дан Његова Величанства, најмилостивијега нам цара и краља Франца ЈОСИфа I, нрослављен је свечано и одушевљено у нрестоници V у двору српскога иатријарха. После свечанога Благодарерва под началством Његове Светости, преузвишенога господина, иатријарха Георгија БранкввиЛа, одслуженога у саборној св. Николајевској цркви, упутили су се представници свију овоместних власти просветних завода, корпорација и најугледнијега грађанства у натријарашки двор, где су у престоној дворани предстали, под водством градскога начеоника г. Светозара А. Јанковића, Његовој Светости и, као правом тајном саветнику Његова Величанства, у подајничкој верности и страхопоштовању нодастрли своју најпонизнију топлу честитку седамдесетом превишњем рођен дану узвишенога нам, љубљенога и најмилостивијега Владара. У 1 сахат после подне био је у патријарашком двору гала ручак, иа којем је преузвишени домаћин, Његова Светост, са пуно топлине, љубави и ноданичке верности подигао одушевљену здравицу у славу превишњега рођен дана и у здравље Његова Величанства, У очи свечанога и милога нам јучерањега дана био је град Карловци осветљен, у којем осветлењу је, дакако, издвајао се својом импозантношћу патријарашки двор. У очи дана и на сами превишњи рођен дан био је град окићен заставама и у свечаном руву нрослављао је узвишену радост свију сретних народа славне нам Аустро-Угарске монархије, којој радости дајемо смернога израза и у своме усклику : Да живи ЈБегово царско и аиостолско краљевско Величанство, најмилостивиуи наш цар и краљ Франц Јосиф !.! (Школски Савет) одржао је дана 3 и 4 (16 и 17) августа о. г. своје седнице под председнпштвом Његове Светости, преузвишенога господина иатријарха Теоргија БранковиИа. За професора теоретских

педагошких наука на мушкој и женској препарандији у Сомбору изабран је, између 11 комиетената, садањи управитељ Више Девојачке Школе у Панчеву г. Јован ПоиовиИ. (Пленарне седнице) енархијских власти Пакрачких сазване су за 22. августа (4. септембра) о. г., да све, што је иотребно за држање епархнјске скупштине, припреме. (Стечајни испит.) Дана 25. и 26. јулија о. г. одржан је пред иешпнпм поверенством ирви стечајни исиит у дијецези Пакрачкој. Томе испиту иодвргоше се шт кандвдата, од којих положи испит са врло добрим усиехом: Милорад Чопорда, лични каиелан у Новој Градпшци; с добрим успехом: Александар Богдановић, систем. капелан Беловарски; с довољним успехом МнланЗец, администратор у Брестовцу, — дочим један кандидат има да поновп испит из једног предмета писле два месеца. (Припомо! из земал.оких приноса за г. 1900.) Упозорују се црквене општине, свештеници, свештеничке удове и сирочади у Архидијецези, који желе за г. 1900 молити припомоћ из земаљских приноса да своје добро инструиране молбенице, управљене на впсоку кр. земаљску владу, најдуже до 2. (15.) соптембра о. г. поднесу Архндијецезалној Конзисторијп, односно Адмпнистративном Одбору. У Босни и Херцеговини. (Избор митрополита Бавалучког.) Орган васеленске иатрпјаршије у 11, а Р 11Г Р а ДУ в 'ЕххХгјСТ1аат1У.гј АХтј&еЕа" у 28. броју свом од ове године доноси белешку о пзбору мптрополита за новостворену митрополију у Босни — Бањалучку. Између тројице каидидата: архимандрита Евгенија Летице бележника епархијске управе Темпшварске, архпмандрита Серафима Зерленди-ја настојатеља Бечке грчкоправославне црквене општине, и архимандрита Жринеја Пандалеона професора Халкијске богословије, спнодално је пзабран за митрополита Бањалуке и Бихаћа впреч. г. архим. Евгеније Летица. Разне белешке. (Речници рускога језика.) Да би свима Словенима олакшало учење рускога језика, издаје славенско добротворно друштво у Петрограду српекоруски, бугарско-рускп и чешко-руски речнпк. Издање ћо изићп скоро из штампе. (За градњу цркве у Ђакову.) За градњу православне српске цркве у Ђакову примило је уреднпштво овога листа од игумана Привиноглавског г. Теофана Косовца 20 круна као прилог манастира Прпвине Главе.