Srpski sion

Број 37.

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 601.

је до 4 мандата манастирских настојатеља него до начела. Па она грдна контрадикција! Комулативан избор осуђује као „дирање у права, која су у иривилегијама осигурана и у нрава која су увек употребља,вана", а овамо — одмањује ипдиФерентно руком: „да им је нросто" и да комулативан избор „у ствари ништа не мења". Како да схватимо тај говор енископа Грујића? Шта је у том говору његово уверење, шта хоће, шта ли одобрака, на што иристаје? Такву елементарну контрадикцију чије могао учинити Никанор Грујућ. Он није био ни ситиичар, каквим га овај говор приказује; он није могао за љубав 4 мандата наиустити начело. Ои је имао снаге да брани и једно и друго, а довољно и умења и одлучности, да каже јасно и отворено шта мисли и шта хоће. Ако ми имамо нраво, онда позивање на нристанак еиископаГрујића нема оспова. Ако немамо право, ако је говор његов верно саонштен, зар нозиване, на тако сам себи контрадикторан, говор има доказне сиаге, зар авторитета? Изабрани еиископ Бачки архимандрит Анђелић говорио је одлучно нротив комулативног избора, назвавши га згодно „преноловљеним начелом." А како је било при гласању о У. чланку предложеног устројства, којим се установљавао комулативан избор? У специјалној дебати није било поименичког гласања, него се закључци сабора обележавали са „Прима се." Према томе нема доказа, да је нри снецијалној дебати који од епискоиа гласао за У. члан устројства. Нри трећем читању тога устројства, у седници од 5. јуна 1870., гласало се по именце и то, нротив устројства гласао је измећу осталих и изабрагш енископ, архимандрит Анђелић; а нису никако гласали: епископи Грујић, Кенгелац и Николајевић. То гласање је од одлучног значаја за наш цредмет, јер јв прн том гласању решена судба и изборпог реда, с обзиром на његову начелну страну и у нитању начииа избора свештеничких иосланика. А при том гласању није гласао ниједан енископ. Дакле, је ли пристао еиископат на комулативан избор ? До сад још није.

Но цротивници нашег становишта позивају се на гласање епискоца ири треЛем чишању уредбе о изборном реду, нри којем су оии гласали за данашњи изборни ред. Истина је, епископи Кеигелац и Николајевић гласали су при трећем читању за уредбу о изборном реду (епископ Грујић иизабрани епископ Анђелић иису били при гласању). Је еу ли гласали при снецијалној дебати за одредбе о комулативном избору, не види се из саборских седничких записника. Но ни то гласање не би имало значаја каквог за наше нитан>е о нристанку епископата, као шшо никаквог стварпог значаја нема ниши гласање њихово ири треКем чишању. А ево зашто нема. Као што рекосмо: у саборском устројству је решена судба о начину избора. У У. чланку устројства је узакоњено начело о том начину, а изборни ред је само сароведбена уредба тога узакоњепог ве~& начела. После донесеног саборског устројства није више могло бити иитања о њему. Оно се имало цросто спровести у изборном реду. Зато при расправи о изборном реду није ни било више, нити је могло бити, раснраве о иачелима, иа нити о начину избора, те се о њему епископат није ни изјављивао начелно. Гласање, дакле, енискона за изборни ред не може се сматрати њиховим пристајањем на начелну, него као пристајање иа његову снроведбеиу, техничку страну, на прописно извађање узакоњеног већ начела, расноред срезова, квалиФиковање и одређиване броја изборника и т. д. Дакле, је ли пристао еиискоиаш на комулативап избор ? Ни до сада још није. 0 ирисшанку том, и то не иозитивном, него у Форми ћутања ночињеног, може се основано говорити тек иосле сеиаратног вотума. У 4 тачци његовој остали су еиискоии ири своме захтеву, „да енископи и свештеници како монашеског тако и световног реда половину саборских члаиова састављају". 0 начину избора свештеничких посланика сепаратни вотум Иути. Дакле, против дачина избора њиховог у У. чланку саб^ргкгн; "% устројства 10 установљеног, сепарат<ш 1}<у10 Не треба из вида губити, дасеје сепара^гни г . \ , односио само на саборсво уетројство, а не и на ив,(5о$$ки./