Srpski sion

, 0ТР. Ш. Л СРЦСКИ СИОН." Бр. 40.

плодови, који висе на дрвету, дају живот дрвету, на ком су израсли? Очевидно је, да не дају. Напротив, дрво даје и живот и растење и — што је још важније својства плоду. Наставићемо упоређење. Ево пред нама су два дрвета, пуна свежине и зеленила, једнаке врсте, оба оплемењена и са плодовима (о сухим, дивљим и без плода не ћемо ни говорити) и оба са плодовима на поглед једнако зрелима. Од чега ипак на једном од њих плодови су и вкуснији и чвршћи, а на другом гњили и мекани и нису тако вкусни? Је ли узрок томе у самам плодовима? Узрок је дубљи. Разлика је ту у дрветима, у њиховом срцу и корену. Гњило срце, гњило дрво гњио је и плод; повређени коренови не дају хране дрвоту: гњили су и мекани и плодови. И обратно ... Тако и о нашим душама треба мислити и разумевати. И у нас не бива душа хришћанска жива од дела, не оживљавају дела њу, нити се делима одржава живот душе; напротив, достојанство наших добрих дела зависи од оваког или онакога стања њашег духовнога, од вере наше и благодати Вожје. А душа је здрава, ако у њој живи живот вечни — Христос; чије срце ирипада сасвим Нзему, источнику бесмртности, тога су и дела веома добра. Али рањена душа грехом, и тим више, ако се грех настанио у чијем срцу на место Христово, — јаој, код тога су и сама дела, дела шта више и добра по изгледу, мрзост пред Господем. Сам он сведочи: шша Ле ми мноштво жртава ваишх? Ла кад гадим се, сабрања ваших иразничпих не могу иодносиши, празновање је у вас у шо исто време и безакоње. И кад ширите руке своје иа молитву, заклањам очи Своје од вас; и ма колико се дуго молили, не слушам вас (Исаија I, 11 и даље). Ето, браћо, по овоме куда и и на што нам је нотребно обраћати пажњу, ако хоћемо да знамо (а то, како да не ћемо да знамо ?) живимо ли ми у Хрисшу, — треба да обраћамо пажњу своју на то: живи ли у нама Хрстос, није ли се настанио у срцу нашем на место Христово ђаво, није ли подгреј о то срце наше грех. Но како да дознамо то ? Питаш ти, Хришћанине! — Пази, на што ти је срце

расположеније. Је ли расположеније ка делима добрим, и јарам Христов не чини ли се теби тешким? — То је знак да те Христос није оставио и да је душа тво.ја жива у теби. А немаш ли у себи расположења ка светом животу, наслађавали ти се срце светским задовољствима и животним бригама већма и више, него ли мишљу о Богу и, помишљајући у себи зло, ригали оно гадним речима, псовком, клеветом и т. д. Јаој ! Ти си ногинуо тада, то значи, да је умрла у теби душа твоја: као смрт, трулеж удара то из тебе! Похитај, похитај тада, Хришћанине, ни мало не оклевајући да се обратиш Господу, и свим остатком сила својих вичи к Њему: „умилостиви се нада-мном, човекољубче, и гресима умртвљену душу моју васкрсни, која ти говори: алилуја". Да, браћо, не полажите на дела своја добра него на срце своје обраћајте више пажње: срце је извор живоша (Лук. "VI, 45); је ли оно чисто? Пламти ли љубављу према Господу? И ако је оно чисто, чисто ће бити тада и сво тело твоје, сва дела твоја. биће чиста и света. Живи ли у коме Христос, и дела су у тога сама собом добра и хришћанска. Без тога узалуд ће бити и напразно и сви нодвизи наши. Пазите на ово, браћо, и настојте, да живише у Христу Исусу Господу нашем. Коме је част и слава у све векове векова. Амин. Прерадио и говорио Григорије А. Николић парох Иришки.

Сабореки изборни ред од 1870/1 еа црквенога гледишта. УШ. Доказали смо: 1. Да за време седисваканције није дозвољено у цркви предузимати ништа важнијега, нити уводити замашније новине. У Цркви митрополитске области да није дозвољено то за време упражњене митрополитске столице, дакле, да то није дозвољено било ни у нашо.ј цркви г. 1870/1 и даље, до избора митрополита патријарха 1874 г.