Srpski sion

Б р . 43,

„СРПСКИ СИОН."

С тр . 699.

У првом се реду настојало, да парохијско свештенство вршп што тачније и боље катихетскедужности у основним школама. Усљед тога се шпло, првом за тим, да се рад тих катихета у основним школама може што потпуније надзирати. — Но надзор се тај могао вршити само преко окружних протопрезвитера. У ту сврху имају окружни протопрезвитери, да о црквеној визити подручних си црквених општина, а и сваком даном нриликом посијете напосе и школе, и увјере се о стању вјеронауке, и о пронађеном да подносе, као што су и подносили, тачне извјештаје. А да се протопрезвитерима омугући што поузданији и ирегледнији надзор, наложено је свештенству, да о предузиматом из в.јеронауке градиву води посебни дневник „тједник", налик на онај „тједник", којиједо недавна водило и учитељство истих школа о нредузиматом цијелом научном градиву. Осим извјешта.ја окружних протопрезвитера о вјеронауци, добијала је епархијска конзисторија ова пригодице и пријаве земаљских власти о појединим недостацима исте, и свагда је сходне мјере предузимала, да се опажени недостаци одстране, те настава у вјери буде што тачнија н потпунија. Било је и биће недостатака у катихизирању, а то поглавито са слаба и непотпуна надзора. Надзор тај наиме није одређен, а још мање уређен каковима законсккма наређењима, него је повјерено више по обичају, и ио крајњој потреби окружним протопрезвитерима, да га они врше, и то, не као посебну дужност, него као нешто узгредно уз надзор над црквеним општинама и свештенством. Као посебну дужност налагати то протопрезвитерима није могуће, јер зато њима недостаје трошка, а парочито времена с тога, што су протопрезвитери, у ирвоме реду пароси, а код нас још по незгоди нашој и сви до једнога без протопрезвитерскога, а двојица и без икаквога каиелана. . И тако они једва да досиију једаред годишње обићи подручне им црквене онштине, па ни тада не могу од куће подуже избивати без уштрба по иарохијску, а и школску дужност своје парохије. Потписана је покушала, да се нротопрезвитерима осигура ма подвоз, кад би ишли надгледати школе, но ни то се

није могло постићи. Ваљан сталан и стручан надзор битни је услов и јамство за вањан рад и уснјех на пољу сваком, па п вјеронаучне наставе. Зато се помањкање његово и осјећа тешко а то тим теже у данашњим приликама, гдје се покомунаљењем наших школа сав утјецај наш на наставу школску свео искључиво на вјеронауку. Осјећајући то тако, обратила се епархијска конзисторија ова спосебном представком на свети Архијерејски Синод наш, као врховну област цркве наше, да Он благоизволи ријешити питање надзора вјеронауке у основним, а и средњим и овима сличним школама и уредити најмудрије, да настава не трпи штете. А међутим до ријешења питања тога остају и на даље окружни протопрезвитери једини контролни за вјеронауку органи, као и ДО Сс1Д&. На темељу извјештаја протопрезвитерских опажени недостаци у вршењу вјеронаучне дужности не терете само свештеника, него они потјечу и из неприлика, које сметају тачном и сав.јесном вршењу дужности катихетске. Међу неприликама ван свештеника самога, које сметају вршењу катихетске дужности, истаћи је енархијекој конзисторији овој као врло важну и тијешку : оскудицу парохијскога свештенства. Због тога мора да по двије, а кадшто и три парохије служи један па још и старији и немоћнији свештеник, а знамо, како су нам парохије по гдје гдје растрешене, а са путем понајвише незгодним. А уз то знамо и то, да се данас множе школе на све стране, и да су ријетке парохије, које немају по двије, три, а и више школа, а у више и удаљених мјеста. Празне оарохије наше, а богословија без богослова наших. велика је невоља наша, о чему ће бити изложево ниже у извјешћу овоме, гдје буде ријеч о оскудици у парохијском свештенству. Због растрешености парохија заузимала се нотписана, да се школске општине заокруже гдјешто по православне повољније, и да се на тај начин олакша свештенслву долазак у школу, даље се потписана заузимала код надлежних световних власти, и да се рђави путеви колико толико поправе и пролазнима учине, а исто тако, да се православни учитељ намјести иад оним школама, које на то иколпко наслова имају, да свештеник у случају запријеке има у учитељу замјеника у катихизацији. Бољи у вјеронауци успјех отештавају много