Srpski sion

Број 44

„СРПСКИ СИОН"

С тр . 713.

се овде вера односи на један историјски Факат и то такав, који је „основ свега искупљена'' и ио својој природн несумњив, те као такав не може бнти иредметом нада, јер над који се види није над (Рим 8, 24), јер нредметом нада може бити и јесте само неко добро у будуКности. Исто схватање вере видимо у Рим. 10, 13—17., где опостол описује иостанак њезин. Овде је вера на основу хришћанске проповеди стечено увереље, које се као рујЈлос 0г .оО за истинито драш. Предмет вере елива апостол веома често у једну реч у израз: тсЕат^ ' Гу ; аоо Хр^атоО (Рим. 3, 24; Еф. 4, 13 Гал. 2, 16-20 и др.) Исти смисао имају и паралелни изрази : 7110X1$ 31$ Хрсатбу (Рим 10, 14; Гал. 2. 16), 7г1ат1$ ву Хр1атм (Гал. 3, 26; Еф . 1, 15), ткатсд ирб$ Хр1атоу (Фил. 3, 5), тиатсс; втс' абтф (Хрсатф) (Рим. 9, 33; 10, 11). На другим местима опет јавља се предмет вере, који је овде у једној речи обухваћен, у својим нојединим главним моментима. Тако кад Павао говори о вери у крвн ХрисшовОЈ (Рим. 3. 25), у Христа разаиета (I. Кор. 1, 23; 2, 2). о вери силе Бога , који васкрсну из МЈгтвих (Кол, 2, 12), у Христа, који је с десне стране Богу (Рим. 8, 34; 4, 24). Из свега овога излази, да је Павлов тоат1Ј примање са пуним уверењем свих оних божанских снасоносних истина, које су објављене у јеванђеоској нроноведи. Само се по себи разуме, да је између свих ових истина смрт Христова и ЕБегово васкрсење морало учинити особити утисак на Павла, коме је некада крст био саблазан. Аиостол види у овим двема тајнама садржину и скуп свих искунних дела и разазнаје уједно у њима узрочну и типичну свезу са личним снасењем појединца. Да веру треба схватати као непоколебиво усвајање откривених истина потврђује Павао нримером Аврамове вере (Рим. 4, 17 — 22.) Бог је тражио од Аврама, да нрими нешто за истинито, што је по нрироди било сасвим немомуће. Али Аврам верова у божанску реч т. ј. прими је са непоколебивим уверењем за истиниту, ма да се његов здрав разум и „већ уморено тело" бунили иротиву ње.'° Он верова у 10 Упор. Вхврјц^ — Кбш. 8. 163—168.

над, кад се није било ничему надати (4, 18) и за обеИање Божје не иосумња са неверовањем -(4, 20), јер зпађаше да што (Бог) обеЛа кадар је и учиниши (4, 21). Овде је дакле било искључено свако неверовање (атаатса), свака сумња (об гкгхрКЦ), свака слаба вера (| луј аа&г^траЗ туј таатгс). Свега тога није било, иего шта више оп ОЈача у вери (г^гоиухјлоЈгЦ ттјј таата 4, 20). Он није имао од Госнода никаква знака ни залога, до просто ВВегову реч, али он даде славу Богу и верова, Пошто је Аврам иоказао потпуну преданост највишем аукторитету Божјем, то је ова вера љегова постала послушност. Тиме смо додирнули други моменат Иавлове вере. У Рим. 1, 5 означава он као сврху свога аностолског посланства, да проповеда свугде међу народима веру, али такође да пре свега прибави послушност (бтосхогју тиатгмс). Он сматра себе ка оруђе у рукама Христа, да речју и делом, у сили знака и чудеса силом Духа Божјега (Рим. 15, 19) ради за иослушање незнабожаца (Рим. 15, 18). Оружје, којим он постизава своју сврху, није шелесно, него силно од Бога на раскоиавање градова, да кваримо иомисли и сваку висину, коЈа се иодиже на иознање Божје и робимо сваки разум за иокорност Хрисшу. II у ирииравносши имамо освешу за сваку непокорносш, кад се изврши вагиа иокорносш (II. Кор. 10, 4—6.). Он захваљује Богу, што су Хришћани, некада робови греха, иослушали од срца ту науку и иредали јој се (Рим. 6 ; 17). (Наставиће се.)

Епархијека скупштина Пакрачка. У име Божје састала се дана 17. (30.) октобва о. г. трећа епархијска скупштина накрачка. У очи тога дана око пол пет сати послије подне одржана је конФеренција еиархијских заступника. Исту кепФеренцију отворило је Његово Високопреосвештенство Еиископ Мирон, нагласивши, да је хтио самој госноди заступницима преиустити, да се договоре како би сутрашњи рад успешниији био, али на наговор неколицине одличних заступника да је иристао да сам присуствује, јер ће се тиме ствари више користити. По том је Високопреосвећени Госнодин Епископ потање изложио дневни ред и расправне нредмете. Пошто