Srpski sion

6тр. 726.

„ЦРПСКИ сион. а

В р . 45.

вели: „Карбса уар тгсатабгта: г1с. бшхсоабутју" (Рим. 10, 10). Но човек ипак иије иодобаи, да својим сиагама дође до овога иајвишег моралног акта. Његове природне снаге стоје, ирема ономе што има у вери да учини, у неједнакоме саразмеру све дотле, док их унутрашње ие оснажи благодат Божја. Вера која оправдава јесте, по Павлу, исто тако дело Божје у човеку, као и дело човека самог. И ако је вера и у нама, те не може без нас у живот стунити, то она ипак није из нас, него из онога, који иам ју је дао, да верујемо у РБ (Фил. 1, 29). БлагодаЛу сте сиасени кроз веру, и то тце од вас, дар је Божји (Е ф. 2, 8). Оиравдати се вером и по милости добити оправдање (Рим. 4, 4; 5, 16.) код Павла су корелатне мисли, које стоје на суирот оправдању делима. Љубав с вером јесу блага и погодбе спасења од Бога Оца и Госиода II. Христа (Е ф. 6, 23). Бог је то, шшо чини у вама да хоНете и учинити, као шшо му је угодно (Филип. 2. 13), јер не сшоји ни доонога, који хо~Ке, ни до онога, који трпи, него до Бога. који помилује (Рим. 9, 16). Вера као сила Божја (I. Кор. 2, 5), као деловање Духа еветог (II. Кор. 4, 13), ие би се могла никад ни развити у човеку, чије је срце покривено тамом незнања и греха без благодати, која оживљава и буди. Таква вера мора стојати и стоји у теспој свези са љубављу. Без љубави она је мртва, без вредности а кориети, Ј е Р ако имам сву веру да и горе иремешшам, а љубави немам, пишша сам (I, Кор. 1, 2). Док апостол овде нриказује веру без љубави као невредну и некориспу, дотле на крају исте главе те носланице назива љубав већом од. саме вере: „А сад остаје вера, над и љубав, ово троје; али је љубав највеИа међу њима" (I. Кор. 13, 13). ЈБубав се пазива „већом од ових" за то, што даје вери, наду и свима врлииама праву вредност пред Богом и вечио траје. 13 И та љубав није никоја друга, него ола, коју Павао у целој овој глави ради њене вредиости 18 Бг. Аи^. В13р!п јј , Е1с1. <1. егв)-. Вг. ап (1. КоппЉ. (1883) 8. 245.

(1—3), њене користи (4—7) и њена трајања (8 и даље) уздиже и велича. Од оеобитог је значаја за одређење одношаја вере и љубави, место у иосл. Гал. 5, 6: „СО Х (чст г к ео 1ис8гк нн ишр г к* занУе что л!ожета нн неижр-кзлнје, но скра лк>кок1н > посп г кшеств8ел1а' : С9 Х ;нст'к 1нс^с г к т. ј. у свези и заједници с Хрнстом Исусом нзможе обрезање ништа учинити; напротив једино што је овде моћно и силно, што има снаге и утеца.ја јесте вера „лк>В0В1И5 посшкшествКша." Шта апостол управо разумева под љубављу, то сам нпје нигде изрекао. Но из посл. Рим. 5, 5. можемо увидети, да нод њом разуме ону снагу, К0 ЈУ Л у х свети излева у срца наша, која освећује душе и одржава је у унуграшњој свези са Богом. Уонће гдегод апостол говори о вери, која оправдава, свагде је тесно везује с љубављу. Ово је тим важније, шго он то чини у посланици, у којој побија старозаветно дело оправдања и оправдање делима, да тим одлучније истакпе нови принцип спасења: тоатсд 81 ауатгуј^ |угруои|л^у]. Само из вере дакле излази оправдање. Вера је, но Павлу, извор оиравдања. Под оправдањем разуме апостол оно, које се „открива у Јевапђељу", а извире из вере, те се излива иа оне, који верују (о томе у Рим. 3, 21. 22; Гал. 3, 22). 14 У Рим. 1, 16. говори Павао, да је Јеваођеље сила Божја на спасење свакоме, који верује. Основ томе лежи у овој истипи: да у њему ђтмоотГј 0гоО атохаХбтхтгтас. Асхасоабутј 0гоО дакле сачиљава код аиостола основ сиасења, садржину његова Јеванђеља. Пре но што се упусгимо у потање развијање ове речи, ваља нам бапити летимичан поглед на јудејско-јудаистичко схватање оправдања. Асха уос, беше почасна титула нобожиога старозаветног човека. Главна погодба за њу био је праведаи живот у складу са закоиским пронисима. Ко је томе у своме животу тачно одговарао, тај се с правом називао осхаис; тсарос тоО 0го3. „И лшлосерди вбдетх ндл !х, лфе содолнил1х ткоритн кса здпшв'кдн здкопј сеп^ предх Господел^к Вогол1х нлшилг^ гакоже злпок^кдл нлл!х" (Втор. 6, 25). ,,Н вх злпо* 14 ВирЈпд, Егк1. Д. Вг. ап сИе Котег 8. 89.