Srpski sion

Бр. 45

„СРПСКИ

СИОН. 8

С тр . 781.

храма. — 0 литургији за умрле. Је ли могу%е чомињати свечапо иокојнике на литургији у недељне и прааничне дане? Је ли штребно свршавати иомен деци, када умру од седам година ? Је ли могуЛе служити за уиокој литургију нарочито ири иогребу покојника, и у опште свршавати помињапа о -њему н. пр. у треЛи, девети, четрдесети или годишњи дан, ако се ово догоди у такове данс, кад се иотиуна литургија по уставу не свршава? У које се дане иомињање умрлих код нас сасвим не држи ? Нарочите иримедбе о такозваним код нас зауиокојним службама и ианихидама царским. §• 42. Основио правило односно времена свршавања литургије код нас се састоји ноглавито у том, да литургија мора бити свршена до иодне. (Карт. Сабора ир. 58). При том у опште, по уставу, почетак литургије мора биги ио преимућству у трећи црквени час дана, т. ј. у девети час јутра по нашем бројању времена. (Унор. Нов. Скриж. ч. П, гл. 6, §. 4). Но осим тога литургија може бити свршавана и раније и додније од овога, ирема потреби или ио усвојеном обичају. Треба само назити, да то не буде ире сванућа и не после нодне. Од овога правила изузимају се у осталом следећи дани, у које литургија треба, да буде свршена: 1.) раније од обичнога, а на име: на дан Рођења Христова, Вогојављење, Пасху (на који се дан литургија свршава у рано јутро, непосредно после јутрења) 1 и у недељу Томину; и 2.) доцније од обичнога у све такове дане, кад се литургија свршава заједно с вечерњем, као на пример: на навечерије Рођења Христова и Богојављења, у дане великопосне, кад се свршава литургија преосвећених дарова, и на велику Суботу, и на дан Педесетнице, а тако исто и на дан Благовести, кад иадну у такове дане великога поста, кад потиуне литургије не може бити (Упор. Нов. Скриж. ч. П. гл. 6. §. 4, Сииеон. Сол. одг. на пит. 5, и Цркв. Устав у назначене дане). — На велики је Четвртак, ма да се служба свршава с вечерњем, ипак уобичајено свагда свршавати службу раније, ради причесника (Оучит. Изк^кст. сх Д0П0/1НЖТЕЛ»Х). При том, пошто се литургија, сједињена с вечерњем, обично мора свршавати после 1 Непосредно после јутреп>а бива и држи се дитургија у Русији, а код нас обично свуда почиње у 9. сати,

подне, то на њој: 1.) у јектенији после великога входа, место обичнога израза: Исполннл1х <иоиитк8 наш8 Господеви, треба говорити: исполни/иа веч{ршо1о Л10литв8 иашВ Г осподеки ; тако исто место: дш всего соке()шена треба чигати кече^д к«го сокершжл ск/лта, лшрна и т. д. 2.) Такође, ношто се вечерње богослужење у опште но уставу нашо цркве односи не к ономе дану, у који се оно свршава, него ка следећем, то на овој литургији, кад треба призивати свете, на пример : на изрндном или на отпусту, треба призивати свете, не тога дана, који се празнују, него идућега дана, као на сваком вечерњу по обичају (Упор. Руководство К1> изуч. Церк. Устава, Свешт. Михаиловскаго, стр. 49). А на тај начин морају бити по неопходности дозвољене и неке особености при свршавању литургијв на дан св. Пасхе и целе светле седмице и т. д. Тако, на дан Пасхе, пошто се литуртија већином свршава заједно са пасхалним јутрењем непосредно, то ради поретка свештенослужитељи могу читати уводне у литургији молитве, одређене пред проскомидијом, непосредно пред самим јутрењем, и за тим, облачећи се ради служења' овога, ио уставу у све свештене одежде, читати уједно и молитве, одређене на облачењу за литургију у служебнику. — И на тај начин, усљед особите свечаности богослужења, како на сами први дан Пасхе, тако и у сву Светлу Седмицу, у све те дане не метанише се до земље, са изузетком самога освећења дарова, у време Т { ве поел^х... Најносле било би противно уставу и јасноме смислу богослужења, кад би свештеници при почетку литургије, и од дана Пасхе до Вознесења Господњега, читали: „Цајио некеснмм"... „Олака к& кушнихх Бо* гГ... и т д. Очевидно место Цлрно нжеснми... овде треба читати: Христосх воскресе, три пута, за тим : Олдка кх кмшни^х Ког8.. и т. д. §. 43. Познато је такође, да се и у све дане обично не служи код нас једна литургија. А наиме: осим литургије Св. Јована Злато« устога, служи се још литургија Василија Великога у ових десет дана у години: у све недеље великога поста, (осим недеље Цветне), на Велики Четвртак и на Велику Суботу, на навечерије Рођења Христова и Богојављења и на дан св. Василија Великога, (1-ог јануара). У осталом, ако навечерије Рођења