Srpski sion

Бр. 46

„СРПСКИ СИОН."

Стр. 745

сво.ј морални живот удеси према њему. Који провиди у савршепи закон слободе и остане у њему тај Ие бити блажен у своме делу (1, 25). Према томе како се човек буде односио према закону добиће и осуду од једнога законодавца и судиЈе (4, 12). Хришћани су као они, корл Ие закопом слободе, биши осуђени. Који не доводе у склад свој живот и рад са \>6[лос;-А6уо$-ом, тога ће нрождерати ватра суда. На завршетку бацимо још један летимичан поглед на Јаковљево становиште закона. Онпознаје старозаветни чоџос, из своје јуц. прОшлости. С обзиром на своју околину, а и из наклоности, проводи он, као и Христос, свој живот у оквиру јуд. обичаја и изрека. Своје начелно становиште нрецизирао је он доста јасно у друштву са ап. Павлом и другим апостолима. Отпада дакле свака сумња у његово настрано схватање Ст. Завета. Пошто је у својој посланици устао као проповедник хришћанства, то је морао с обзиром на своје назоре о ст. заветном закону остати на своме становишту; он није смео нити претпостављати аукторитет закона, нити га изриком проповедати. Обоје би било отстунање од договора и уговора у Јерусалиму. Исто тако није га могао сасвим ни игноровати, јер за то није имао никаква разлога ни основа. У осталом нема нигде у његовој посланици ни трага ни гласа о каквој препоруци Мојсијева обреднога закона и обрезања. А што управља своју посланицу на дванаест колена у дијаспори^ дакле на читаоце, којима је уојлод, да кажемо, једини религијозни основ, то он тиме узима у обзир и овај опћи назор и приказује хришћавство са гледишта закона. Тиме је задржано само име и призната нека извесна сличност у схватању садржине закона, али суштина и спага новозаветног ^о|ло$-а јесте потпуно нова. На ап. сабору је Јаков тако јасно и изразито насликао одношај Мојсијева закона према месијанскоме спасењу. У посланици његовој видимо обзирна јудејског апостола, који штеди и цени до некле законску свест својих 24 Та шемена су обухватала: Сирију, источно-јордаисву аемљу, декаиолис (Дамаск, Пела). Види С81Ип§ег, Сћпз!;. и. Тгеће 8. 107.

читалаца, па ипак не оставља у учењу ни једну СИТНИЦу . (Наставиће се.Ј Проповијед на дан ев. Петке. говорио о храмовној елави у Љшовчанима Петар Босанац парох. помоћник. (Свршетак). Дом, кућа, неда се ни замислати без жене, дом је женино царство и госпоство у којем се огледа врсноћа њезина. „Мудра жена зида кућу своју, а луда својим рукама раскопава" 18 ; да, жена треба да омили дом мужу својему: редом, чистоћом, чисто иостављеним столом и добрим здравим јелом, а све нек је зачињено љубављу и оданошћу. Такав ће дом бити увијек топло гнијездо среће и задовољства, муж ће у дану својему код жене своје тражити и налазити награде и воље за мучни и тешки свој рад у пољу! Да, сваки човјек тражи у дому својем одмора и задовољства, али сваки човјек не налази оно што тражи, јер му је дом : „кућа нереда, немира и туге". „Вриједна је жена, вијенац мужу својему, а која га срамоти, она му је као трулеж у костима" 19 вели св. Писмо. Помисли снашо ! Муж дође уморан с поља, да се одмори, дође у кућу а то све испреметано, прашно, блатно, прљаво. Под столом чепрка квочка с пшшћима, под посгељом насађена гуска, а десило се ту и прасе одојче у соби, па рије и каљужа се по оном изрованом набоју, око прашног разбоја, а ти изађеш пред мужа неопрана и нечешљана, простреш му блатни стол прљавом поњавом и изнесеш предањ' недокухано јело, насољено пепелом и угљевљем из чађаве ти огљенке! Ако ти је оваки дом, снашо, не чуди се, да ти мужа нема кући ни онда, кад у пољу нема посла. Ну није увијек крив неред и нечистоћа, има и других узрока још, који терају мужа од куће, који чине, да муж не може наћи у кући оно што тражи. Има жена свадљивих, и било их је и биће их с ко.јима је тешко кућу кућити, јер се не да ништа учинити сложно, у миру и љубави, све квари свађа и клетва. Па кад така жена тјера мужа из куће, да не речем из коже, гдје ће она сложити са свекром и свекрвом, или ако је свекрва, гдје ће сложити са снајом? Ту се не да обастати 18 Ириче 14, 1. ' 8 Приче 12, 4.