Srpski sion

Ст*. 6.

„СРПСКИ СИОН. 1 '

Б р. 1

милост, коју смо од Вога добили, а у издатку свака милост, коју смо људима указали. У примитку биће забележена свака дужност, коју смо требали извршити, а у издатку начин, како смо ту дужност извршили. У примитку биће забележено свако искушење, које нас је постигло, а у издатку сваки труд и напор паш, да се одупремо искушењу том У примитку биће забележен сваки догађај из живота пашег, сваки рад, сваки посао, свака реч, свака жеља, свака мисао, а у издатку биће одговор на све то. У том рачуну оцртан ће бити сав наш живот од колевке до гроба, од прве искре разума, од првог светлуцкања самосвести па до последњег грча, до носледње трзавице самртне. Страшаи је рачун то!. . . 0, ви сви, којима живот још пролетњим цвећем безбрижне младостицвате: ма колико, да је ваш живот још кратак, рачун ваш може бити страшан по вас. Не мислите, да и они најтајнији трепуци у тек нробуђеној свести вашој не ће остати неонажени. Божје увек будно око почива и на вашим најтајнијим мислима, и најскривепијим делима. И ако се заклоните од ока родитељског или учитељског, од Божјег ока никако се сакрити не можете. Нека родитељи и учитељи ваши забораве на погрешке ваше, Бог их неће заборавити, и о њима ћете дати рачуна. Одећа певиности ваше, ако је замрљана грехом каквим, бисер срца ваша ако је просут нред страст какву, алем душе ваше, ако је умазап блатом непопггења, чистоћа мисли ваших, ако је помућепа иевером и <и$дростТн> лирл снчи све ће то стајати у рачуну оном, и тешко, тешко вама, ако анђели ваши буду илакали, кад ви будете давали рачуна о животу свом! 0, ви, којима године већ ночињу носити нлодове пролетњег труда вашег: да ли сте са већим бројем година, добили и већи број врлина? Да ли је стабло моралног живота вашег толико очврсло, да га црви страсти расточити не могу? Да ли сте у борби са вечитим опадачем и заводљивцем толико вештине стекли, да оклон вере ваше, штит наде и мач л>убави може одолети и најоштријим стр'кл<шх лВкаваго ?...

Или душа ваша можда још јечи у оковима од греха младости? Или срце ваше можда још пишти у процену мржње и заваде братске ? Не купе ли се можда над главама вашим страшни облаци вапијућих грехова, а из даљине потмуло грми ироклетство Божје?. . . Не дршћете ли потајно од гласа савести своје, што већ сад тражи рачуиа о делима вашим ?! . . . 0, ви, сви, којима бисерпа брада и сребрпи нраменови власи као оно иње и снежни облаци ките зиму дапа ваших : да ли вас је богато искуство научило, да је нлчлло пр^дрости стјмр, Гоподжх? Да ли се сећате, је ли у животу вашем прохујалом воља Божја била увек старија од воље ваше? Да ли смете стати као светионик врлина, као узор карактера на углед новом покољењу'?!... Да ли знате, да сте на раскршћу? Да ли осећате, да једном ногом стојите у овом свету, а другом сте већ коракчули у други вама ненознати свет, и да вас чека у овом свету признање или ирезирање, а у оиом глас: дај рачуна о делима својим?! . . . 0, ви, родителш, којима је Божји благослов децу даровао : знате ли, да су деца ваша прво Божја на опда ваша? Јесте ли се нотрудили, да децу 'образујете ие за људе него за небо? Јесте ли уверени, да деца ваша треба да буду анђели Божји на земљи ? Јесте ли спремни са одговором на глас: дај рачуна о делима својим ?! . . 0, ви, сви богаташи света овога, што дршћете над иметком, не дршћете ли можда од гласа: дај рачупа о делима својим?!.. Јесте ли разрачуиали са иметком својим и са собом? Је ли све то, што имате вашим трудом и с правдом стечено, а пе можда туђом муком и јауком? Имате ли увек иред очима и невољу ближњих својих?Не дршће ли можда пред вратима ваишм у ритама ваш ближњи, какав сиромашак, не јеца ли од глади и студи, клеца ли му колепо од слабости, док ви у топлој соби, у скуноценом оделу, за пуном трпезом пир пирујете? Не застрепи ли вам тада душа нри помисли на глас: дај рачуна о делима својим! 0, ви, еиромаси, рођепа браћо Господу Исусу Христу — јер и он сиромашак