Srpski sion

Стр. 110

„егаски

сион-.

БР 7.

и утеху. Иначе се прогшведи љегове не одликују никаквим естетским својствима, која дају проиоведи леиоту и драж. Нема у њима љупкости, елеганције и шнренила; нема оштроумности, песничкога иолета и сјаја; нема нежпости, јачине у изражају и натоса — проповеди су његове једпоставне, често пута сухонарне, али увек неусиљене и природне. Нема у њима, иа даље, много ораторских, омилитичких или иесничких Фигура и тропа; нема ни опога беседничког кићења и песничког полета, који би утецао на вољу и осећиј слушалаца, те им будио и одржавао иажн.у и интерес — проноведи су његове махом сухопарне и научно излагање мисли, поткрепљених згодним цитатима из Св Писма и списа св. отаца, којима његове проповеди кипте. Биле би оие према томе монотоне и досадне, али их Ваћентије уме, као што смо видели, лепо да зачини по којом згодном паралелом и иптересантпом причицом из свећене историје, која разгали слушаоце, а уједно им боље расветли саму ствар Но осим тога нађе се у Вићептијевим проповедима и но која Фигура. Тако да споменемо ову ораторску Фигуру : „Није то мука огањ адс и који нрождире, нити смрад који норажава, иити вика и рикање осуђепика, нити виђење бесовско које их устрашава, нити тескоба оне мучне јаме где леже несрећпици један на другом; највећа мука коју задаје ад, јесте губитак Бога". 8 Или још једну омилитичку Фигуру, која је позната под именом ш1егго§а1;ш т. ј. када се у ироповеди постави више питања:„Који је нредмет већи иблагороднији, могућнији и богатији, лепши и бољи, милостивији и љубазнији, што би пам Бог могао дати да га љубимо, него Себе самога? Ко је благороднији од Бога? Неки се хвале благородством, што је њихово покољење од пет стотипа и тисућа годииа, али благородство је Божје вечно. Ко је величанствепији? Он је Госиод свих. . . Ко је моћнији? Бог може шта хоће. . . Ко је богатији? Он влада свима богагствима небеским и земним. Ко краснији ?* . . Ко већма благ ?. . . Ко милостивији ?, .. Ко је изда 8 „Слово вђ Нед. 14-к> по Сош." етр. 321.

шнији од Бога? - - Ко љубазнијн? - - - " 9 Још неколико могли бисмо изређати, али и поред њих можемо без зазора констатовати, да су проповеди, које имамо нред собом, сушта проза. Исписапе су иа језику, на којем су и сва остала дела његова писана а о којем смо у другоме чланку ове раснраве нотање говорили, наиме па словено-српскоме. 10 Пре н) што пређемо на завршегак овога рада свог, ваља нам се за час зауставити на још једној веома важно] ствари у технипи проповеди, а то је једииство предмета. Знамепити нроповедник УЈећа вели, да проповед мора обрађивати само један предмет. „Опа мора једну боју, једап нредмет за материјал имати. Мора бити слично дрвету, на као оно, мора имати плод, цвет, грање, лишће и огранке, иа ипак све то мора растити из једиога само стабла Стабло мора ухватити дубок кореп у освећеном земљишту Јеванђеља". 11 Према овоме кригеријону могли бисмо за Вићентијеве проиоведи рећи, да су у главноме добре. Јсдпа је само, у којој нема јединства предмета, а то је: „Слово на Обрћзаше Господне." Тема би требала да је смртни грех, а међутим у њој се обрађује и сталносг и чврстоћа у вери, што се види из примера св. Климепта Апкирског. Ово је уопће проповед без живота и без опога одушевљења, које загрева слушаоце. Па тај је случај, са малим изузетком, 12 код свих нроповеди Вићентијевих. Али ми прелазимо иреко тога, јер и овим, што смо изпели, приближпо смо илустровали вредпост Вићептијева проповедпичког рада и дара. Скуп свега досле реченог о Вићентијевим проноведима можемо сабраги у ову речепицу : Проповеди овога зборника са техничке стране у главпоме су добре. Проповедиички је материјал у њима тако 9 „Слосо вђ Нед. 16-10 ио Сош." етр. 329. и 330. 10 Ми смо увек цитовали речи Вићентије у српском иреводу. 11 Уиор. N. бсШеппцег, Г)аз к!гсШ. РгесИј*(аш4 (1881) 8. 251. 12 Изуветак је „Сл. ђт > Нед. П. носта" (о муккма адским) и још некоја. У ном. елову тако јо живо изнета страшна слика адских мука, да се читаоду кожа јежи да чисто осећа кужан аадах уиаљенога сумпора и ужаснс болове адске.