Srpski sion

Бг В

„СМ1СКИ

СИОЕ. а

С тр . 110.

Човек је сума родитеља, дојиље, простора и времена, ваздуха, звука и светлости, ране и одела — мисли Молешот даље. Нерви разиосе материалне промене ка мозгу и те матерпјалне промене у мозгу постају осећајем. 7 Мисли нису ништа друго, до ли кретањеили преиначење (1Јт8е12ип§)материје. 8 И код других преставника материализма наилазимо ми на сличне изреке, које хоће да докажу, да у овом свету ван материје не постоји ништа друго, и све гато се у природи дешава, произилази из оних својстава материје, која су у њој од вечности усађеиа. Према том и психички појав није манифестација супстанцијелне дугае, као што то мисле дуалисте, већ функција мождане супстанције. Без сумње, да површно посматрање природе много што нејасно пружа пред човека, на основу чега материалисте слепимице могуоваке претпоставке да праве, али те претпоставке немају никаквог научног темеља. Против овакових материалистичких хипотеза говори пре свега логичко мигаљење и искуство, за тим основни принципи природних наука а исто тако не научко становиште материализма, које не стоји ни на каковој теорији познања (шсМ егкепМшззШеогеШсћег 31апс1рипс1). То ће бити становишта, са којих ћемо материалистичке хипотезе критиковати. Нретпоставка материализма, да мисли и мозак стоје у одношају као гато напред истакосмо, нема никакове логичне основе и сасвим је самовољна Фогт чини закључак без премиса, а то је најопаснији начин прављења хипотеза, и пазда гатетан по углед филозофије. Логичне разлоге од особите вредности против Фогтове изреке и у опште против таког начина прављења хипотеза, износи филозоф велики физиолог Лоце 0 (Ео1ге), којима ћемо се ми због њихове особите вредности овде да послужимо. Да ли све људске мисли постају на 7 МоТезсИоМ, Кгв1»1аиГ Дез ХЈвћвпа, 8. 102. 8 У истом деду, 8. 309. 9 1.|01ге, МеЛпНтзсће Р8ућо1о^1е.

овакав прапоетичан начин, ја сумњам вели Лоце — само та изрека по себи може на ту мисао довести. Ме^утим функција једног мускула састоји се у томе, да његови делићи доладе у разан положај, функција бубрега пак у томе, да они известан квантитет течности која је већ пре постојала, на чију хемијску смесу бубрези можда помоћу саставних делова своје структуре неки утецај чине и тој течности пролаз кроз једну механичку мамбрапу дозвољавају. За нефилтриране идеје тврдити, да на исти начин или слично томе постају мисли, воља и осећај. Ако су ови појави дрхтање материалних супстрата, онда они нису мисао ни воља ни осећај. Ако су ови од мозга одељени, то су они већ пре ту били и према томе не ствара их мозак. Ако их пак мозак прави из каквог год другог материала као нпр. што бубрези из крви производе урин, то онда морамо бирати од двога једно,јели тај материал физичне или психичне природе био. Лоце са логичног гледишта назива веровање, да физички процес други сличан својим утецајем у психички претвара, несмисленим. Против Бихнерове дефиниције о мозгу, да човек имаде апсолутно и релативно највећи мозак, на основу чега он доцније гради све претпоставке, говоре следеће чињенице. Ошпте позната је ствар, да је нормална тежина човечијег могза 3-3'/ 2 фунте. Према нужним испитивањима анатома Рудолфија, мозак кита износи 5'/ 3 фунти тежине, мозак елефанта 9 фунти. Према аакључцима материалиста, интелигенција слона и кита морала би бити већа него интелигенција у човека. Па и одношај мозга према величини тела, говори против материалистичке претпоставке, да човек и релативно имаде највећи мозак. Према тачним испитивањима тежина мозга према тежини тела односи се овако: код човека као 1: 30 или 35, код канарица као 1: 14 код мрава као 1: 12, код врапца као 1: 25, код делфина као 1: 36, код мајмуна као 1: 22, 28. Против материалистичке хипотезе, да човек имаде релативно и апсолутно нај-