Srpski sion

В р . 9.

„ОРПСКИ

смон^

О тр. Ш.

из спољашњег светакао унутрашње слике, али на који начин те оптичке слике постају сликом унутрашњег опажања, субјективно доживелим и у спољашност проициратим, вели Јодл 5 , то је трансцендентално, као и сличан појав код свију осталих чула. Материалистичко тумачење, да су нсихички појавп идентични са тим физикалним процесима, који оне прате, коси се са освовним принципима природних наука. Јер да се на основу тих физикалних хемијских промена на некакав непоњатан начин материалан супстрат претвори у психички феномен, до данас нам још није ни један експерименат доказао, нити ће моћи доказати, јер против таке хипотезе, као што смо напред видели, говори принцип одржања енергије. Пошто су сви психички појави везани за мозак и жив организам, то је непобитан и сасвим појмљив факат, да за време трајања психичке делатности, таке хемијске-физикалне промене морају ту бити као неопходни пратиоци, као што и експеримент доказује, а код чулних надражаја су те промене неопходна претпоставки, „јер — као што вели католички апологета Гутберлет 6 —• чулни осећаји нису чисто душеван акт као што је мигпљење, прављење закључка, воља, већ нсихофизична делатност". Гутберлет даље врло добро наводи да за време мишљења и воље може се развијати топлота а да не служи на уштрб нематериалном карактеру ове делатности. Па када би нами све ове промене потпуно биле познате, којима нервна супстанција принадлежи, то би нам само више доказа дало за тај факат, да у нервној супстанцији, док на њу утичу спољни надражаји, који у њој буде извесне осећаје, морају се дешавати и извесне физикалне промене. Можда ће временом експерименталиој психологији испасти за руком, да за сваки осећај пронафе извесну хемијску, термијску или електричну промену која га прати у организму, али то ће и опет бити само један аргумент више за доказ, • Ј0(11. Т-Јвћгћисћ Лег Р8ућо1о^1в, 8. 327. 6 0и1ћег1е1;, Бег шесћатвсће Мотвтиз, 8., 164.

да душа, да се може манифестирати у нами појмљивом облику, потребује тело; даље, биће један аргумент више за доказ, да између душе и тела постоји одношај ме^усобног утецаја и тиме доказати позитивистички разноликост психичког и физичког појава, а тиме на речит начин доказати и материалистама неоснованост и противуречност у идентифицирању психичког појава са физичким. Физиолошки експерименти дакле нису дали никакових дата у корист материалистама. Испитивање физиолошких појава, који се објективно дају посматрати, нису могли нити ће икад моћи и мало расветлити како једна оптичка слика у оку постаје субјективним психичким појавом. Против основне тезе материализма, да се психички позив даде из материје извести говори дакле целокупиа и модерна експериментална физиологија. Један од највећих физиолога XIX столећа већ споменути Вићо18 КеутошЗ овако се изражава о постајању свести: Свест се неда разјаснити из материалних услова. 7 На крају својих истраживања овај славни физиолог изводи овакавкрајни закључак: У погледу загонетке, шта је то материја а шта снага, и како оне могу да мисле, мора природњак једаред за свагда горку истиниту изреку изрећи: 1§погаМти5. 8 Ако овој изреци дадемо важност као обарању матерЛалнзма од стране физиологије, то је онда ово последња реч посмртног говора теорији материализма. Поред све неоснованости материалистичке теорије сазнања, баш из ње се развиле конзеквенције на свима осталим пољима духовног живота Да у природи постоји само материалан свет, свет чулни, развија се један принцип, који је баш у наше дане оевојиб све уметности. То је натурализам. Пошто по теорији сазнања материалиста овај свет ништа друго није, до ли сума чулних својстава човекових, ' ПпћоГб-КеутОиД, ТТћег <11е Огепсгеп с!е8 На4игегкеппепб. 8. 17. 8 Вићо18-Кеутоп(1, ТЈћег сИе (Јгепсгеп Дев Ш1игегкеппеп». 8. 33. 4