Srpski sion

(Ј тр . 150.

сион. 6

Б р . 10.

основу материалистичке дефиниције о материји, но којој је материја апсолутни основ свега што постоји, то природњаци наших дана узимају у помоћ физику, хемију, астрономију и природне силе које се у тим појавима манифестују да помоћу њих реше питање психичког појава и његов одношај према материји. Ту јасно видимо, како и природњаци увиђају, да природне науке и филозофија захтева једно друго, да су природне науке прииу|јене кадгод из својих интереса, да са поља ексактног истраживања пређу на метафизичко поље, уколико са успехом, о том није место овде да расправљамо, услед чега природне науке добијају допуну у филозофији. То је „натурфилозофија" наших дана. Пошто се психички проблем неда разјаснити из појма апсолутне материје, као што су је материалисте поставили, то су „натурфилозофи" наших дана, ме^у којима на првом месту спомињемо Хекла (Ваеске1), затим Делнер (2о11пег) и Негели (Ш§еП), преиначили сам појам материје. По њихову излагању материја се не састоји само из пасивних атома, већ су унели у појам материје и појам задахнутости — душевности, Та душевност није нешто од материје одељено, као што дуалисте уче, већ тесно скопчано са њоме. Та духовност или живот материје, који исти натурфилозофи и душом називају, јесте по њихову мпшљењу унутарње својство материје и нити може материја без душе, нити душа одељена од материје постојати То је друга врста психофизичког монизма, који се зове хилозоизам (долази од бХтј=материја и ^а)7]=живот,). Ми ту теорију називамо: шеорија о живој малаерији. И хилозоизам се назива психофизичким монизмом, јер ту нису две чињенице из којих се развија психички појав, већ једна, наиме, задахнута жива материја. Ми ћемо се овде послужити са неколико цитата из дела преставника овог правца, да би основне мисли што јасније предочили. Ову форму монизма Хекел 1 овако раз* Наеске!, МГеЦгГИве!, ОететуегбШшЈЛсће 8Ш(Ј1е ићес

вија: Наш чисти монизам нити је одентичан са теоретеким материализмом, који не признаје дух и свет раствара у суму мртвих атома, нити са теоретским спиритуализмом, који материју не признаје и држи, да је свет у простору уређења група енергија или нематериалних снага, Ми смо чврсто уверени са Гетеом, који каже, да материја никад не може без духа а дух без материје да постоји ни да делује. Ми се чврсто држимо чистог и недвосмисленог Спиноциног (Зршога) монизма, по коме су — материја као бесконачно растрта супстанција, а дух (или енергија) као супстанција која осећа или мисли — два фундаментална атрибута или основна својства свемирног божанског бића, који у себи све обухвата, као универзална супстанција. На први поглед се чини, да је хилозоизам чисто пантеистичка теорија. У овом цитату јесте Хекел пантеиста, но како пређе на тумачење космијских појава и проблем развића, он је чист материалиста. Општи каузалан закои у свези са законом супстанције — вели шо1П8(;18еће РћПозорМе. 1899. 8. 23. Ово је задње дело овог немачког натурфилозофа у ком кулминира ф:)Д 080 феки иравац на оенону Ламарк-Дарвииове теорије разваћа. Но не треба мислити, да је то дело скуц позитивних научних резултата на пол,у природних наука, већ у њему износи Наеске1 своје мониетичко гледиште на читаву васиону без оних основа која су нужна за зидаље једног филозофског система. Ч амо где не говори о екеактним реаултатима, истиче се Фанатичко веровање Хеклово у моћ људеког ума при прављењу хипотеза. Он је Фанатички присталица монизма, коме никако не уме да постави темељ. Он је чае иантеиета, час материалиста, час пак спиритуалиста, а све те елементе иикако не уме да споји у један еистем. Он верује у м- низам као филозофију XX. века, који ће све науке озаравати и ш које ће религија будућности произићи. Основно својство филозофских мисла јесте мистицазам етарца, који се показује и у задњим делима Ибзна, Тург^њева и других мислиоца у старости. Пошто је у делу изнесен огроман материал из природних наука помешан са Фантасгиком веровања у природу, то ми не препоручујемо у филозофији нс систематски образованом уму да ово дело чита, јер ако се не уме критички да држи према тако смелом прављешу хипотеза, као што то Хекел чини, може и саи да пође путем слутње и Фантастичког веровања у природу и природне силе. Дело је написано врло популарно, као што у опште пише овај филозоф и дело је дожнвело аа кратко време врло много издаља.