Srpski sion

В р. 16.

Хекел 2 — уверава нас, да сваки појав пмаде свој механички узрок. — То је чист материализам, Ту се очитује иеконзеквенција у хилозоистичком систему. Мада има пантеистичких елемената у Хекелову разлагању, код ггостајања космоса Хекел је ипак материалиста. Као највиши принцип, који у себп све садржи, јесте закон супстанције. 3 Као штовидимо, Хекел не уме логички да споји дух и материју у јединство и свој монизам да као логички иеопходан престави. Логичеш се то даде донекле само са пантеистичког гледишта учинити, но онда је сваки појап, па и материја, атрибут божанског свемирног бића. То се пак не слаже са појмом материје, из које треба све, па и душа да се чисто механички развија. И тако Хекел не уме своју хипотезу логички да спроведе, услед тога елементи пантепстички и материалистички иду једно поред другог у овом систему, а да се могу у једно спојити, и за дивно чудо, „систем" ипак носи име монизма. И психички појав хоће хилозоисте са монистичког гледишта да разјасне, и ми ћемо овде изнети главније мисли о хилозоизму као психофизичком монизму. Да растумачи психички појав као продукт једноставне живе материје, примењује Хекел и на психологију теорију историјског развића. Главна задаћа научне модерне монистичке психологије, вели Хекел, 4 јесте објективно и упоредно истраживање дугог низа историјског развића човечије душе из животињске. Са применом теорије развића на психички појав, покидана је разлика између минералног биљног и животињског царстка, јер све те разлике са гледишта те теорије нису битне већ само градуалне. с 1овечија душа у том низу развијања није ништа друго, до ли из атома и неких животињских обличја до савршенства развијена иста она душа атома, која се кроз биљно и животињско царство развија до човека. Људски дух, вели Ше§еН, 2 \УеНг;Цае1 8. 316. 3 ЛУвИгИве!, 8. 246. 4 \УвНга18е1, 8. 127. 173.

( Ј тр . 151.

није ништа друго, до ли највиши степен развића духовног појава, који читаву природу своју оживљава и креће. Хекел овако зампшља примену теорије развића на психологију. Упоредна психологија човека и виших животиња — вели Хекел, 5 даје нам могућност, да у највишој групи плацеталних сисаваца (сисавци са материјом) код господских животиња (рпта1ез, НеггепНнеге) познамо најважније напретке, кроз које је људска душа из психе човек мајмуна (МепзећепА1Г,) (ап!горотогрћа) произашла. Овај свет се није могао развити из мртве материје и пасивних атома, исто тако ни психички појав. Хекел види у хемијском афинитету оно основно својство материје, које нам даје кључ у погледу разјашњења првог развића, и психичког појава. Разно држање елемената једно према другом, вели Хекел, 6 које хемија обележава са именом „афинитет или сродност", јесте једно од најбитнијих својстава масе и очитују се у разним пропорцијама, у којима се њихово спајање дешава и у интензитету с којим се ово дептава. Сви степени наклоности, почевши са савршеном равнодушношћу, па до бурне страсти, налазе се исто тако у хемијском држању елемената једног према другом, као што та наклоност у психологији човечијој, а нарочито у наклоности два пола једног према другом, највећу улогу игра . . . Неодољива страст, која привлачи Едварда симпатичној Отилији, Париса Јелени, и све препреке разума и морала савлађује, све је то иста силна несвесна привлачна снага, која при оплођењу животињског и биљног јајета живи, зрегта[огоа (8атеп1ас1еп) гони, да у^е у јајињу ћелију (ЕЈгеПе); исто снажно кретање, помоћу кога се два атома хидрогена и један атом оксигена уједињују у једном молекилу воде. То принципиелно јединство у избору по сроству (\Уаћ1уег\уап(1зсћаП) у читавој природи, почевши са простим хемијским процесом, па до најзамршенијег љубавног романа, познао је 5 \ЛГе1(;га.4ие1, 8. 174. 6 \Уе11га4ге1, 8. 258, 259.

„Ш1СКИ СИУН."