Srpski sion

стр. 168.

„СРПСКИ сион.*

бр. 11.

па овом месту позвати се на један врло разумљив пример из искуства, да још више расветлимо ово питање. Тај пример имадемо са мртвацем. Један човек, кога смо добро познавали, који је пре кратког времена давао израза својој вољи, који је својим телом управљао сам опредељујући кретањима, лежи пред нами непомичан а његово тело без самоопредељења. Међутим све ћелије његова организма и сви атоми, који су пре ту били, док је и воља живила у њему, још су сви ту. Сви закони материје и хемијски закон афинитета, који држе поједине молекиле и атоме мртвог тела у једцој целини везане, и они су ту, но ипак се десила ужасна промена. Све природне силе и снаге материје су ту, који ће до краја да изврше сав процес хемијског растварања и претварања; закон одржања енергије и закон одржања материје, дакле то што Хекел зове закон супстанције, потпуно ће се извршити. Али ииак у свему том делању нема више оног кретања, које се зове својевољно кретање, нема оних манифестација, које ми зовемо осећајем, мишљењем, комбинацијом, нема својевољне активности, нема онога што ми зовемо психичким појавом. Све природне силе и снаге, које хилозоисте зову душом, све су ту, али то све није психички појав, чија смо основна својства за разлику од природних сила напред означили. Према томе физикално-хемијске делатности нису идентичне психичној делатности, нити природне силе психичком појаву. (Наставиће се)

0 исповеди* — Егзортација Милана пл. Младеновића богосл. IV. год. Сутрашњим даиом ступамо у св. чегрдесетницу — велики ускршњи пост. Приближује се време, да пред свештепиком разрачупамо са иашом савешћу, да је иснитамо, да се исповедимо и покајемо за све греха своје, како би достојпо примили св. * Иарађено по Буготу и Августину од МоптеФелтра а иаговорено пред горљом гимназијом у недељу сиронусну (11. Фебр.) 1901.

тело и крв Господа и Спаса Нашег Исуса Христа. Жалостап је Факат, који се мора копстатовати, да се код нас Срба, а иарочито међу српском школском омладином исповед пе врши онако, као што би требало. Данас се исповед сматра, тако рећи, као нека <т>ормалност а врши се готово пикако — тек да се одбије од реда, испуни дужпост, задовоље претпоставлЈени. Да од таке непотиуне исиоведи нема никакве користи, шга више шгете да има, мислим да није од потребе доказивати. А да би вас побудио, да се за маио дана, приликом ваше исповеди, исноведите погпупо, искрено и истинито — а не тек обичаја ради — говорићу вам сад о делован,у и божанским илодовима св. тајне исповеди — покајања. Тајна исповеди спасава душе верпих Хришћана из најдубљег понора и подиже их често до највећчх висина. Опа ствара Хришћанина, ствара свештеника. Исповеди и кајању се једино може благодарити, ако пам је живот свег и богоугодан а смрт лака —- блажена. Да се боље упозна, и исповед и покајање да се чешће употребљују вргае, у нородицама бивладао мир а из друштва би нестале разне опасности. Зло, које душе упропашћује мути породичну срећу а самом друштву онасношћу прети. Зло је врло опасап елеменат, који све уништава и руши. Љубав иазидава (I. Кор. "УТП, 1.), — иравда нодиже народе (Посл. XIV. 34.) а зло је права про^ тивност свему томе. Зло руши, ломи и баца у беду и саме народе. Друштво то увиђа и осећа, да су његови највећи непријатељи развијање зла и разуздавање страсги Зато се друштво и упиње из све знаге, да зло, и ако се оно пе може уклонити из свега, јер то је немогуће, колие$о тојшко — по својим силама — обузда. Тога ради је друштво и основало судство. Судија се налази сред људских страсти, а друштво му је поверило, да бди пад њим и да га брани од разних страсти, које друштву уииштењем нрете. Па кад ми заиста уживамо мир и сигурност, коме другом дугујемо захвалност, ако не будном оку правде? Али ма колико, да је правда