Srpski sion

С тр . 198.

„СРПСКИ СИОН."

Б р . 13

крсењу само пред ученицима својим говорио, него је Он то и неиријатељима својим предсказивао. Тако књижевницима и Фарисејима, кад су ови његова највећа и најславнија чудеса кудили и од Њега зпаке тражили као у потврду, да помоћу ђавола не чини иста, одговорио је: „ Род зли и прељуботворни шражи знак\ и неЖе му се дати знак осим знака Јоне иророка, јер као шшо је Јона био у трбуху китовом 3 дана и 3 ноЛи: шако %е бити и син човечји у срцу земље 3 дана и 3 ноЛи. и Тако првосвештеницима, кад су га ови на одговор позвали да каже: каквом влашћу истерује трговце из јерусалимске цркве, Он упућујући их на васкрсење своје, ово је рекао: „Развалише ову цркзу и за шри дана Иу је иодигнути ". Шта више Он је свима најјасније и најодлучније о себи и васкрсењу своме овако говорио : Душу своју иолажем, да Је оиеш узмем. Нико је не отима од мене, него је ја сам од себе иолажем. Власт имам иоложити је и власт имам узети је оиет". Да су се ове, иа и остале речи на васкрсење његово односиле, у то нису ни ученици ни непријатељи његови сумњали. Непријатељи Господа нашег Исуса Христа свакако су овако судили: ако Исус Христос, као што је наговестио, васкрсне из мртвих, то ће се они узалуд противити и опровргавати догађај, који се је у истини збио, јер ће Он васкрснути, широм целога света наћи присталица, који ће у васкресење веровати, па — као да би слабачка рука човечја кадра била вољу Божју изменути или осујетити, радили су на томе, да васкрсење Христово на сваки могући начин спрече, онемогуће; а то се види и из овог њиховог поступка: Чим је Јосиф из Ариматеја пречисто тело Исусово у гроб положио и на улазак гроба велики камен навалио, одмах су отишли Пилагу и молили су га, да заповеди, да се гроб Христов 3 дана и 3 иоћи чува, да неби како год ученици тело његово украли и народу после казивали, да је васкрсао. Малодушни пак Пилат против своје савести и бољег уверења свога, не могав па иут стати жељи њиховој, рече им: „Ево вам сшраже, па идите и утврдите како

знаше"; „« они ошишавши са стражом ушврдише гроб и заиечатише камен и . Пакошћу заслепљени ови несретници учинивши номенута расположења, иису пи помишљали, да ће баш они тим нретераним настојавањем и стражарењем бити први и најјачи сведоци истине, да је Исус Христос из гроба васкрсао : „ Усшаше на ме лажни сведоци.; али злоба говори сама иротив себе и — вели псалмопевац. Јер да су се задовољили тиме, што су га на смрг осуди.чи, ца иосле да пису се на НУ и даље обзирали, а још мање бринули, ни где ће се сахранити, ни хоће л' се велики камен на гроб му метнути, и за тим, да нису већ и онако страшљиве и бојажљиве ученике његове од гроба расстерали и стражу поставили, која ће гроб кроз 3 дана и 3 ноћи чувати, — велим да су се тиме задовол,или, могло би се мислити, да је цео догађај Христовог васкрсења једна проста басна, коју је претерана љубав и оданост ученика измислила и по свету растурила. Али пошто се зна, да су непријатељи Христови све и сва учинили, да васкрсење његово снрече, пошто се зна, да и сами ученици не само да нису слепо веровали у васкрсење, него да с' почетка нису у то никако ни веровали, и напослетку пошто се зна, да су ученици тек онда узверовали, да им је учитељ васкрснуо, кад су Га поново видили у истом телу, да с њима једе, гшје, разговара и дозвољава, да му ране пипају, — то онда само у мислима заблудели ум или рђава воља, која хоће ношто по то да се вере и веровања опрости, може тврдити, да је Христово васкрсење басна, измишљотина или томе слично. Нема мудрости, нема савета, нема силе против паређења Божјег! Христос васкрсе — ваистину васкрсе! Војници, којима је строго заповеђено било, да чувају место т. ј. гроб, где је Исус Христос иоложен, уверивши се довољно, да га нема, да је васкрсао, — врате се у град и нрви објаве Христово васкрсење ирвосвештеницима, најљућим непријатељима његовим. Тек сад почињу противници праву муку мучити. Увиђају оии, какве последице могу