Srpski sion

О тр . 2()0.

.СРИСКИ сћоћ ш .

хофизички проблем је дошао у нову фазу, Од филозофа нико више није могао веровати, да су мисли, воља осећај и остали психички појави продукти материје, јер њихова разноликост од филозолошких процеса потврђиваше њихову ексистенцију у сасвим другачијој каузалности. Услед тога је психички појав у сувременој психологији стекао признање као самосталан и од материјалних чињеница неодвисан појав. Тиме је материализам са психофизичког посла потпуно сузбијен. Но какав правац треба психофизички проблем да заузме ? Сувремени филозофи, махом сви позитивистичким духом задахнути, нису се могли измирити са дуализмом из разлога, што су супстанцију душе одбацивали, јер као што Вунт (\Уип(Н) 1 вели, психолошко искуство само по себи никада неће успети, да себи створи од тела другачији појам објекта, који би био носилац душевних делатности и као такав да буде „узрок" у правом смислу те речи. Други разлог је, што дуализам не може да на природан начин разјасни проблем међусобног утецаја душе и тела. Научна психологија се морала одлучити у емпиричком духу. Тај правац морао је бити монистичан и антиматериалистичан, јер је психички појав одевен од материалних промена уједно антидуалистичан, јер су супстанцију душе као емпирички недоказан појам одбили. Тако је постао жсихофизички таралелизам и теорија идентитета, која паралелизам допуњује, најомиљенији правац у сувременој научној психологији Приврженици ове теорије су већином живи преставници сувремене филозофије. На првом месту међу тим филозофима, који је управо и основао тај правац у Немачкој, јесте Виљем Вупш, професор филозофије на Лајпцишком универзитету, затим Фридрих Јодл , професор филозофије на Бечком универзитету, Фридрих Паулзеп , проф. филозофије на Берлинском универзитету, Хералд Хе/Јјдииг (НоШга^) проф. фил. на универзитету у Копенхагену, Алберш Ланге, писац чувеног дела: историје ма1 "\Уппс11, 8ув1ет с1ег Р1п1о8ор1ие. АиН. 1[. стр. 283. Види о томе и Јо<11, Р»ућо1о§1е. стр. 31.

териализма и многи други мање вигае познати филозофи наших дана. Психофизички паралелизам јавља се у историји филозофије у две форме, вели Вунт: 1 Спиноцин паралелизам, као метафизичка хипотеза, која сматра спољашњу природу и духовно биће као две форме појавеједне душе апсолутне супстанције, који појави једно норед другог паралелно иду; и као емпирички постулат, форма психофизичког пардлелизма у сувременој филозофијн. Као нов правац на емпиричком темељу, ова нова форма психофизичког паралелизма ставила је себи за задаћу, да заглади противности између психичког и физичког на емпиричан начин. Пре него што би прешли на излагање основних мисли сувременог психофизичког паралелизма, ми ћемо бацити кратак преглед овог питања у историји филозофије у надовези на излагање овог предмета у „уводу'' иаше расправе. 1 Декартов покушај, да реши одношај душе према телу стоји у историји филолсфије као излазна тачка свега осталог развијања овог проблема. Декартово ре шавање психофизичког проблема наишло је на камен спотицања у самом систему, које противуслови сваком одношају душе према телу. Прво противусловље у Декартову систему јесте, што је Декарт насупрот првобитној хипотези о супстанцији, да постоји само једна бескрајна супстанција, поставио и друге две крајне супстанције, што не сљеди логички из дедуктивног начина прављења закључака. Друго противусловље се састоји у томе, што на супрот основној дефиницији о супстанцији, по којој ова за своју ексистенцију не треба ни једну другу чињеницу, ипак код афеката и страсти чини отступку и прима тДахиз рМзшпз 1 ХУипЛк, Рћх1о8ор1п8сће 81и<Иеп В<1. X. стр. 26. 1 Ми ћемо грађу за овај историјски дро црпвти ив дела: \У1п(1е1ћап<1, Ое8сћ1сћ1е <1ег печегеп РћПоворћЈе, К(1. I. 1899. К18С110Г, Ое8сћ1сћ4е <1ег Р1п1<180рћ1е. 1898. Ко хоће са историјом овог питања да се брже уповна, ми му нрепоручујемо : 8с1ите^1ег, 01е Ое8сћ1сћ1е с1ег РћИоаорМе. Но у овом делу није потпуно изложена наука о супстанцијама и иначе није довољпо за штудију. Но наиисано је лаки« стилом.